Prema podacima dostupnim u javnosti od početka godine od strane partnera ili člana porodice ubijeno je sedam žena u Srbiji.
Osim ubistava žena u porodično-partnerskom kontekstu, prema podacima Autonomnog ženskog centra, zabeleženi su: jedan slučaj u kome je žena ubijena od strane pljačkaša, jedan slučaj u kome su nadležne institucije ustanovile da se radi o prirodnoj smrti, jedan slučaj u kome je žena izvršila samoubistvo (ali nije moguće ustanoviti da li je prethodno trpela nasilje budući da njen identitet nije utvrđen), i jedan slučaj u kome nadležne institucije nisu još uvek utvrdile uzrok smrti. Ovom poraznom statistikom dočekujemo Dan sećanja na žene žrtve nasilja, 18. maj.
U Srbiji je u proteklih 10 godina, do danas, najmanje 340 žena namerno ubijeno od strane partnera ili člana porodice, ljudi (ili muškaraca) kojima su verovale i koji su im govorili da ih vole. Više od četvrtine žena pozivalo je u pomoć institucije, ali njihovi životi nisu spašeni.
– Srbija se usvajanjem brojnih međunarodnih konvencija obavezala na sprečavanje i suzbijanje nasilja, i politika zaštite žena od nasilja ne sme ostati deklarativna. O koliko još ubistava žena treba da čitamo da bi institucije u Srbiji počele da postupaju u skladu sa zakonskim procedurama? – apeluju iz Autonomnog ženskog centra.
Nedavno je usvojena “Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021-2025” u cilju obezbeđivanja prevencije i zaštite od svih oblika nasilja prema ženama i devojčicama i nasilja u porodici.
Ipak, postavlja se pitanje – koji su konkretni mehanizmi i projekti kroz koje će se ova Strategija sprovoditi?
– Neke od ključnih novina koje Strategija donosi su razvijanje programa prevencije kroz sve sisteme i usvajanje standarda za uslugu programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Strategija predviđa i uspostavljanje i unapređenje opštih i specijalizovanih usluga podrške (SOS telefoni, sigurne kuće, besplatna pravna pomoć i drugo) za žene žrtve nasilja na celoj teritoriji RS i njihovo finansiranje iz nacionalnog, pokrajinskog i lokalnih budžeta – navode u razgovoru za portal SrbijaDanas iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Činjenica da se u Srbiji događaju femicidi nakon što se žrtva obraćala nadležnim institucijama je poražavajuća za srpsko društvo, ali i celokupan sistem zaštite potencijalnih žrtava od njihovih agresora.
– Činjenica da je žena ubijena nakon što se nekoliko puta obraćala za pomoć nadležnim insitucijama, činjenica da su postojali indikatori koji su mogli ukazati da će doći do smrtnog ishoda nasilja, te činjenica da sve to nije dovelo do toga da njeno ubistvo bude sprečeno, je posle višedecenijske borbe za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici, porazna. Zahtevamo da se neodložno izvrši kontrola postupanja nadležnih institucija u ovom i svim drugim slučajevima gde su postojale ranije prijave nasilja, utvrdi da li je bilo propusta i kazne odgovorni. Ni jedna žena manje! – naglašavaju iz Autonomnog ženskog centra povodom Dana sećanja na žene žrtve nasilja.
– U toku je izrada Akcionog plana za period 2021-2023 za sprovođenje Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici koji će tačno definisati aktivnosti, rokove, izvore finansiranja i aktere koji su nadležni za dostizanje usvojenih ciljeva. Ono što je veoma važno je da se Strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predstave svim akterima kako bi se i realizovala na najbolji način. Ministarstvo će svakako u okviru različitih aktivnosti nastojati da Strateške ciljeve približi njihovim neposrednim izvršiocima kao i da stvori osnov za njihovo sprovođenje – navode iz resornog ministarstva za portal SrbijaDanas.
Prijava porodičnog nasilja može se podneti, osim policiji, na broj 0800-100-600 ili na SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800-100-007.
Ukupan broj poziva koje je primio SOS telefon tokom 2020. godine je 2.922 poziva. Nije bilo uočljivog povećanja broja poziva usled pojave korona virusa, ali su brojne sagovornice tada po prvi put odlučile da pozovu i to su nastavile da čine i po završetku vanrednog stanja, jer im je konstantna psihosocijalna podrška potrebna.
