Da li se i posle ovakvih reči čudite ljudima koji uporno napuštaju Balkan?

 

Ma koliko da se ljudi odseli sa teritorije Balkana u skandinavske zemlje, uvek će se naći neko ko će se zapitati – da li je baš tako moralo… Pitamo se da li je tamo negde zaista toliko bolje nego ovde.

Slobodan Muftić preselio se u Švedsku prošle godine i u avgustu je otišao da upiše 11-godišnju ćerku u školu. On je na svom Fejsbuk profilu napisao kako je tekao razgovor sa direktorom škole, a mi ga u celosti prenosimo.

Sredina prošlog avgusta, ugodno leto u Švedskoj. Mi smo Mi, a On je direktor osnovne škole Lunden, udaljene 200 metara od našeg stana.

Mi: Preselili smo se nedavno u Švedsku i imamo 11-godišnju kći koju želimo upisati.
On: Dobro, popunite ovaj obrazac, treba nam nekoliko osnovnih informacija o vašoj kćeri.
Mi: Znate, ona ne zna švedski.
On: Dobro, naučiće.
Mi: Možda bi isprva trebalo da radi po posebnom programu?
On: Postoji i ta mogućnost, ali mi mislimo da će najbolje i najbrže naučiti švedski u razredu s ostalom decom. Uostalom, jedna nastavnica švedskog jezika radiće dva sata dnevno samo s njom.
Mi: Šta Leona treba da ponese u školu?
On: Ništa. Knjige, beležnice, olovke, gumice, rezače, lenjire, trouglove, bojice… sve će dobiti ovde. Mora samo da vodi računa da baterija na iPadu ne bude prazna.
Mi: Znači, moramo da joj kupimo iPad?
On: Ma ne, iPad će dobiti u školi, da se lakše snalazi s prevođenjem i učenjem, ali mora sama da pazi na bateriju.
Mi: Treba li detetu da spremimo neku hranu za školu?
On: Nema potrebe, doručak je od 7:30, a ručak u 12:00. Svaki dan imamo dva menija, mesni i vegetarijanski.
Mi: Mislite li da kod kuće ponekad treba da govorimo švedski s Leonom?
On: Nikako. Kod kuće treba da razgovarate na hrvatskom. I ne samo to, bilo bi dobro da jednom nedeljno uči hrvatski na dopunskoj nastavi.
Mi: Imate li nekoga ko predaje hrvatski jezik?
On: U našoj školi nemamo, ali dopunska nastava hrvatskog jezika održava se četvrtkom od 16:00 u Eriksdalskolanu.
Mi: To je na suprotnoj strani grada…
On: Nema problema, naručićemo taksi.
Mi: Taksi?
On: Da, čekaće je na parkiralištu svakog četvrtka u 15:45 i vratiti kući odmah nakon nastave.

I tako se Leona svakog četvrtka vozila taksijem na časove hrvatskog. Posebno se važnom osećala kad bi po nju došla mlada šoferka u limuzini s tamnim staklima.

Naravno, sve na račun ljubaznih i širokogrudih švedskih poreznih obveznika.