– Veoma sam tužan. Nekada je moja lepa, a sada već 13 godina pokojna, supruga Olivera pravila balove za moj i rođendane svih ukućana, a ja sam se danas zaključao u kući i patim – rekao je Stojanović agenciji Beta koja ga je posetila.
Osim usamljenosti Aleksandra tišti još nešto – pre dvadesetak dana neko mu je obio kuću i iz nje odneo dragocenosti.
Stojanović je počeo sa radom kao čirak kod starog terzije 1929. godine, a sedam godina kasnije otvorio je svoju radnju za izradu narodne nošnje, novcem od 200.000 dinara, koji je dobio na lutriji.
– Oženio sam najlepšu devojku u Leskovcu. Rodila mi je je najpre sina, a potom i kćer, koja je umrla 11 meseci kasnije od dijareje. Ta rana me još boli, ali oštrica bola vremenom otupi, pa smo nastavili život – nastavalja priču o svom životu Stojanović.
Sagradio je prostranu kuću u kojoj danas živi i kupio stan u Leskovcu.
– Niko mi vrata ne otvara sem jednog mlađeg prijatelja povremeno – kazao je ovaj slavljenik bez torte i svećica.
Bašta je Aleksandru puna cveća. Sam ga održava, kao i celu kuću jer je pokretan i na prvi pogled izgleda daleko mlađe. Zamoljen je da otkrije recept za dugovečnost imao je šta da kaže.
– Rad, ne pušiti i ne piti, ne jesti masna jela, redovno vežbati i trčati i piti čaj od trave “vodopije”. Ona sprečava pojavu mnogih bolesti, a u narodu je poznata kao “gologuza” – recept je za dugovečnost Leskovčanina koji nema hronične bolesti, osim što slabije čuje.
“Gradski oci” mu ipak spremili iznenađenje
Iz kabineta gradonačelnika juče je u poslepodnevnim satima stiglo obaveštenje da će gradonačlnik Leskovca Goran Cvetanović posetiti Stojanovića i čestitati mu rođendan sa svojim saradncima.
