Zašto je plan konsultacija Beograda i Moskve podigao takvu prašinu na Zapadu, šta piše u tom dokumentu i kako će se kriza zbog rata u Ukrajini odraziti na svet i na Srbiju, u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za Stefana Surlića i Radojku Nikolić.
Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kazao je da reakcije Zapada nakon ovog susreta ne treba da čude.
– Ne iznenađuju reakcije Zapada, jer Zaspad Rusiju doživljava kao neprijateljsku zemlju. Da smo potpisali i blanko papire, reakcija bi bila ista. To je bio sastanak dvojice ministara spoljnih poslova, a sporazum je mogao biti potpisan na nižem nivou. Mi od tog sporazuma nismo dobili ništa naročito, a reakcije koje su usledile su ozbiljne – kazao je Surlić na K1 televiziji.
– Iz izjave američkog ambasadora Hila razumeo sam da on ne zna o kakvom je dokumentu reč. Mediji su preneli sadržaj dokumenta, i ako je to istina, reč je o rasporedu bilateralnih susreta odvojenih po temama i datumima. To je tehnički papir, ali sam susret je problem nevezano od sadržine dokumenta. Pošto je susret bio pod velom tajne i govorilo se o sporazumu o saradnji, to je pobudilo strahove na Zapadu koji želi objašnjenje.
Surlić je naglasio da Zapad Srbiju smatra svojim dvorištem.
– Ukoliko rat bude produbljen i dođe do aneksije regiona u kojima se održavaju referendumi, Zapad neće dozvoliti nikakve odnose sa Rusijom, jer Zapadni Balkan i Srbiju smatra svojim dvorištem. U tom slučaju ili će Srbija Rusiji uvesti sankcije ili će Srbiji biti uvedene sankcije. Nadamo se da do takvog crnog scenarija neće doći. Mi vidimo interes u tome što ruske i evropske kompanije dolaze ovde, i treba razmotriti naše interese koji su jasni, ali trebalo bi raditi ispod radara i ne gurati prst u oko. EU je naš glavni spoljnopolitički ali i spoljnotrgovinski partner – kazao je docent FPN-a u „Uranku“.
Neutralna pozicija je nemoguća
On je kazao i da Srbija ima ambivalentan odnos prema Rusiji.
– Glasali smo u UN za rezoluciju koja osuđuje napad na Ukrajinu, podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i kažemo da nećemo priznati rezultate referenduma. I to je jedina pozicija koju možemo imati. Ali, postavlja se pitanje treba li Srbija da se opredeli. Zapad neće dozvoliti da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom, povoljni gasni sporazum i otvaranje ruskih kompanija u Srbiji. Velike sile ne žele Srbiju nesvrstanu, žele da se svrstamo. Ne možemo imati poziciju koju je imala SFRJ, mi smo sada mnogo manji i slabiji nego tadašnja država. Nismo svesni našeg geopolitičkog polažaja. Povučena je gvozdena zavesa i nemoguće je da imamo neutralnu poziciju. I sadašnja pozicija je uspeh, jer primamo ruske državljane, nismo uveli sankcije, održavamo i političke i ekonomske odnose sa Rusijom. Koliko god smo mali, pokušavamo da imamo nezavisnu spoljnu politiku. Ali naš put ka EU je jasno determinisan – kazao je Surlić.
Svet ulazi u recesiju
Kada je reč o ekonomiji, glavna i odgovorna urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“ Radojka Nikolić u „Uranku“ je ovog jutra istakla da Evropa već trpi ozbiljne posledice zbog rata u Ukrajini.
– Zemlje EU tokom sukoba potrošile su 500 milijardi evra više za energente nego što je planirano. Inflacija zbog poskupljenja sirovina u Evrozoni premašila je deset odsto, što je četiri do pet puta više od uobičajenog. Privredni rast će biti između 2 i 3 odsto. Čak će i Kina imati rast od svega oko 3,2 odsto. Kina je motor svetskog, globalnog rasta i kada ona uspori, usporavaju i svi drugi. To je cena koju čitav svet plaća. Dramatičnije je upozorenje OECD koje glasi da će sledeće godine rast biti nešto iznad nule, oko 0,3 odsto. Najveći deo sveta će ući u recesiju – kazala je Radojka Nikolić.
– Osim inflacije koja se odomaćila porastao je i Euribor. On sada iznosi oko 1,8 i to je šestomesečni Euribor. Po njemu se najčešće usklađuju kreditne rate i svako ko ima varijabilnu kamatu plaćaće više, plus na to ide i kamata banke – objasnila je na televiziji K1.
Ona je kazala da je jednako moguće da je sastanak Selakovića i Lavrova u Njujorku bio i smišljen i nepromišljen.
– Moguće je da je to bio trapav potez da se udovolji ruskoj strani. Kada stojite između dve zaraćene strane onda dobijate šamare sa obe. Mi stalno govorimo o tome da smo sa Rusijom povezani gasnim sporazumom ali nije to jedino niti najvažnije. Srbija ima sporazum sa Rusijom već 25-26 godina o slobodnoj razmeni. „Gorenje“ ima fabrike u Srbiji i najviše izvozi u Rusiju. Otvorili su ovde fabrike, jer imamo taj sporazum sa Rusijom i 90 odsto proizvoda izvoze u Rusiju. Bilo je tako dok su Slovenci bili vlasnici. Isto rade i nemačke kompanije.
Radojka Nikolić kazala je da politika i ekonomija nekada ne idu zajedno.
– I Mađarska je članica EU, a ne zalaže se za iste ciljeve. I oni imaju ambivalentan odnos prema Rusiji. Mađarska je izuzeta od sankcija i izdejstvovala je da se i Češka i Slovačka izuzmu iz sankcija. Postoje izuzeci. Mi smo mali i nismo članica EU, udaraju nas i jedni i drugi. Na takvom smo mestu, na Zapadnom Balkanu.
21. vek je vek rata za gas
Urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“ istakla je da su SAD najveći proizvođači tečnog prirodnog gasa.
– Izvoze ga u čvrstom obliku i žele da budu vodeći snabdevači Evrope gasom. To su i uspeli, ali pitanje je koliko brzo mogu da snabdevaju. Evropa je do rata u Ukajini 50 odsto potreba za gasom zadovoljavala iz Rusije, a sada je taj procenat tek deset odsto. Bilo je racionalno, najbrže i najjeftinije snabdevati se iz Rusije. To je najbliži geografski put za gas. Usto, Rusi imaju najčistiji prirodni gas i najveće količine gasa na svetu i to niko ne može osporiti. Tokom 20. veka vodio se rat za naftu, a 21. vek obeležiće rat za gas – kazala je Radojka Nikolić u „Uranku“ na televiziji K1.
Kada je reč o Srbiji i gasu, i kod nas je na delu diversifikacija.
– U Grčkoj se gradi terminal za tečni gas i na to računa i Srbija, da odatle povlačimo deo gasa. Mi smo zavisniji od nafte, mala je upotreba gasa, jer Srbija nije gasifikovana. Gas je najčistije, ekološko gorivo u industriji, ali mi nemamo dovoljno instalacija za gas i nismo veliki potrošači. Biće svega ali pitanje je cene – koliko ćemo to platiti – kazala je Radojka Nikolić.
Srbija u brojkama
Glavna i odgovorna urednica magazina „Biznis“ i „Ekonometar“ Radojka Nikolić u „Uranku“ na K1 televiziji objasnila je da Srbija zbog pridruženog članstva dobija značajno manje novca od EU nego zemlje članice, na primer, Hrvatska i Grčka.
– Mi od EU dobijamo oko 500 evra po stanovniku. Grčka dobija 5.000 evra, a hrvatska 3.000 do 4.000 evra. Zato je težnja ući u članstvo, ali mnogo se toga promenilo i kriza je na površinu iznela brojne probleme. Svakako, naši aranžmani sa EU se nastavljaju dokle god imamo status koji imamo – da putujemo bez viza i dobijamo ekonomsku pomoć. Opasno je to što stagniramo u razvoju, a ionako smo na niskom nivou razvoja – kazala je Nikolić na televiziji K1.
– Ove godine imaćemo rast BDP od 4 odsto, što je oko 50 milijardi evra. Ako za struju do marta sledeće godine damo tri milijarde evra, to znači da ćemo povećanje dohotka pojesti kroz potrošnju struje. A još ćemo se i zaduživati, sledi novi aranžman sa MMF-om. Novac nema boju i zadužujete se tamo gde je najpovoljnije da taj novac vratite.
Poređenja radi, Radojka Nikolić ukazala je na činjenicu da Slovenija sa dva miliona stanovnika ima veći bruto društveni proizvod od Srbije.
– Slovenija ima 53 milijarde sa dva miliona stanovnika. Slovačka sa 5,5 miliona stanovnika ima 105 milijardi evra BDP. Na polovini smo proseka životnog standarda koji ima EU, a usto imamo sve ove krize koje nas sprečavaju da idemo dalje.
