U fabrici na otvorenom rizik od gubitka prinosa je prisutan čitave godine. Ipak, najveća strepnja voćara u proleće je pojava niskih temperatura, zbog kojid dolazi do izmrzavanja voćaka i cvetova.
„Od 2012. godine, kada smo imali temperatrue od -29, -30 stepeni pokazuje se da zapravo najveće štete u voćnjacima nastaju od poznih prolećnih mrazeva. Ove godine je u januaru i februaru bilo dosta toplo za to doba godine i pupoljci su počeli jače da se razvijaju“, kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Niske temperature, objašnjava, obično dolaze u trećoj dekadi marta i prvoj dekadi aprila, što se dogodilo i sada.
„Imali smo mraz u noći između 28. i 29. marta i tada se desilo nešto što se nije dešavalo u poslednjih 30-ak godina. Obično su voćne vrste koje imaju osetljivije pupoljke kao što su breskva, kajsija, trešnja izmrzavale u ravnici. Ove godine se desilo obrnuto, da su u ravnici ostale i breskve i kajsije, eventualno negde u okolini Beograda gde su voćnjaci u depresiji. Ali smo imali potez Fruške gore koji se vodio kao otporan, oko Male Remete, Jarka, Iriga gde su na nadmorskoj visini od 250-300 metara imali značajno izmrzavanje kajsije. Po našoj analizi i preko 95 posto“, navodi naš sagovornik.
„Ovde je došlo do izmrzavanja mađarske sorte trešnje, ali je oblačinska višnja ostala. Objašnjenje za to je da ovo nije bio radiacioni, već agresivni mraz. Tamo gde je vetar naneo niske temperature došlo je do oštećenja. Imali smo oštećenje delimočno u okolini Čačka. Tu je izmrzavanje bilo oko 45-50 posto. Sa ovim mrazem koji je bio u sredu i četvrtak ujutru smo dobro prošli, jer se temperature nisu značajno spustile da bi mogle da ugroze osetljive voćne vrste“, ističe Keserović.
Negativne posledice trenutnih niskih tempratura mogle bi da budu slabo oprašivanje i oplodnja.
„Nema leta pčela, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u plantaže. Bumbari lete na nižim temperaturama. Ali, s obzirom da je proteklog vikenda bilo lepo vreme možda je to bilo dovoljno da završi oprašivanje i oplodnja. Ponekad je za ovaj proces potrebno samo nekoliko sati“, objašnjava naš sagovornik.
U pojedinim voćnjacima je, kaže, bilo delimičnog izmrzavanja jabuke, ali se to neće odraziti mnogo na ukupan prinos.
„Ono što je moja procena je da će i pored šteta koje su pretrpeli određene voćne vrste, ako u narednom periodu, a ne vidim da može da dođe do pojave veoma niskih temperatura u periodu precvetavanja, ovo biti jedna od rodnijih godina u Srbiji posle 2013. i 2018“, kaže Keserović.
U narednom periodu voćari treba da obrate pažnju na eventualnu pojavu bakterioza, koje su posledica strestnih situacija, a nagle promete temperature to jesu.
Niske temperature i proizvodnja povrća
Niske temperature i sneg nisu naneli značajnije štete u proizvodnji povrća na otvorenom polju.
„Na otvorenom se uglavnom nalaze povrtarske vrste koje imaju male biološke zahteve za uslove uspevanja i jako dobro podnose niske temperature kao što su crni luk iz arpadžika, beli luk iz čenova, spanać… Još nisu nikle posejane korenaste povrtarske vrste“, kaže Žarko Ilin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Štete, dodaje, mogu nastati u narednih nekoliko dana, ukoliko dođe do novih mrazeva.
„Od 30 godina, što je referentni period Svetske meteorološke organizacije, 18 godina je sa mrazom u prvoj dekadi aprila. Ove godine se temperature kreću od -1 do -9 stepeni. Te temperature mogu naneti štetu u proizvodnji rasada u raziličitim oblicima i tipovima zatićenih prostora, pogotovo u objektima bez dodatnog zagrevanja. U objektima sa dodatnim zagrevanjem će se trošiti znatno veća količina energije i to će svakako povećati troškove proizvodnje rasada, a što će uticati i na konačnu cenu gotovog proizvoda koji će biti plasiran na tržištu“, objašnjava naš sagovornik.
Regioni ispod 200 metara nadmorske visine su kritičniji za pojavu niskih temperatura i mrazeva u ovom periodu.
„To su mesta gde je, pre svega, u proizvodnji rasada neophodno obezbediti dodatnu zaštitu neposrednim pokrivanjem biljaka tekstilom u objektima bez dodatnog zagrevanja ili povećanjem zagrevanja u objektima gde ono postoji. Da ne bi došlo do oštećenja malih, nežnih biljčica u fazi kotiledonih listića za proizvodnju na otvorenom ili već pripremljenog rasada paradajza, paprike, lubenice, krastavca, dinje za proizvodnju u zaštićenom prostoru koji je sada u fazi 5, 6 dobro razvijenih listova i korena i čvrstog stabla. Kod takvog rasada temperature u objektu ne bi smele da padnu ispod 12 stapeni“, kaže Ilin.
Kod objekata tunelskog tipa kod kojih nije dobro urađena statika može doći do urušavanja usled težine snega.
„Ipak, treba znati da te količine snega moraju biti znatno iznad 50 centimetara. Ove godine, po mojim informacijama, se na svu sreću to nije desilo. Urušavanje objekata nanosi veliku štetu proizvođačima. Samo u ceni to je do 15 do 25 evra po metru kvadratnom samo za noseću konstrukciju i foliju. Kada se to javi potrebno je dodatno zagrevanje unutra kako bi se sneg topio i skliznuo sa plastične folije, skidanje snega sa plastične folije, a ponekad je potrebno i seći foliju i to je trošak od 1 evra po metru kvadratnom, što nije malo“, objašnjava naš sagovornik.
„Sneg je obično prosečne mase po kubnom centimetru od 1,5 do 2 grama. Ovaj je bio znatno veće mase, jer je bio izuzetno vlažan i težak, pa je u jednom kubnom centimetrju bilo i preko 2,5 grama. Postojao je rizik da dođe do rušenja niskog zaštićenog prostora, ali, ponavljam, po mojim saznanjima to se na svu sreću nije dogodilo“, kaže Ilin.
Pšenica, ječam, uljana repica i sneg
Jesenje ratarske kulture stiču osobinu otpornosti na niske temperature tokom pripreme za zimu.
„To što važi tokom zimskog perioda je jedna priča u odnosu na ovaj period sada. Pšenica ima tu otpornost kada je dobro pripremljena i kada je čvor bokorenja ispod površine zemljišta. Sada imamo malo drugačiju situaciju, ali koja nije potpuno neobična. Možda sneg nije toliko često padao u aprilu, ali smo mraz imali“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Pšenica je trenutno najčešće u fazi prvog kolenca, počelo je vlatanje. Sada polako ona iznosi generativne organe iznad površine zemljišta. Generalno biljke u tom periodu nisu otporne na niske temperature, ali tu mislim na temperature koje su u većem minusu nego što smo ih imali proteklih dana, a koje su se kretale oko -2, -1 ili 0 stepeni. To ne bi trebalo da napravi nikakav problem pšenici koja se osrednje pripremila tokom zimskog perioda. Ukoliko i dođe do oštećenja to bi moglo da bude na lisnoj masi“, dodaje naša sagovornica.
U delovima gde je sneg pao u možda malo većoj količini na prvi pogled se može videti poleganje biljaka.
„Javljali su se ljudi sa terena gde su usevi visoki i vizuleno se vidi poleganje, ali se nadamo se da je to samo privrmeno, da je došlo do poleganja lisne mase i da će pšenica nastaviti svoj intenzitet porasta. U nardnom periodu pšenici su potrebne temperature od oko 15 stepeni“, kaže Rajačić.
Na niske temperature manje su otporni ječam i uljana repica.
„Trenutno ne možemo da procenimo da li će na ovim usevima biti štete. Moramo da sačekamo da vidimo kako su odreagovali na mraz i sneg“, dodaje naša sagovornica.
U narednom periodu proizvođači bi trebalo da obilaze svoje parcele i prate razvoj useva. Takođe, bitno je i da se preko Prognozno izveštajne službe informišu o potrebi preduzimanje eventualnih mera zaštite.
U Srednjem Banatu setva šećerne repe je u toku. Hladan period usporava klijanje i nicanje, ali ozbiljnih problema nema, budući da biljke još nisu ponike.
