SUMORNE PROGNOZE NAŠEG EKONOMISTE: “Cena hrane će i dalje rasti, plaćaćemo je suvim zlatom”

Građani brojnih zemalja se suočavaju sa poskupljenjima. Da li su cene u Srbiji pod kontrolom i da li je strah od nestašica opravdan?

Prodavnica
Elsie esq. / Foter / CC BY

O toj temi je na televiziji K1 u jutarnjem programu „Uranak“ govorio agroekonomista Milan Prostran.

– Rast cena hrane nije uzrokovan samo ratnim dejstvima u Ukrajini, on traje već dve godine. Po podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) mi smo imali i 2020. i 2021. godišnji rast cena za oko 20%. Imajući u vidu da su i Ukrajina i Rusija veliki pozivođači osnovnih sirovina, kada je u pitanju hrana mi ćemo sigurno imati rast cena – kazao je Prostran za K1 televiziju.

On je podsetio gledaoce „Uranka“ da se 80% suncokreta i uljane kulture nalazi u Ukrajini i Rusiji, u Ukrajini 50%, a u Rusiji 30%, kao i da su te dve države jedne od najvećih izvoznika pšenice u Evropi.

– U zemljama EU se lakše podnosi rast cena jer je učešće hrane u budžetu tročlane porodice 5-15%, dok je u Srbiji oko 40%. Svako povećanje cena mnogo drastičnije utiče na standard našeg stanovništva i zato je Vlada Srbije donela odluku da za šest proizvoda ograniči cene. Uticaj energenata će imati poseban značaj u rastu, ali hrana je osnova života, ukoliko ne vodite računa o domaćim bilansima hrane, možete da ostanete bez nje, a onda ćete je plaćati zlatom.

Prostran je otkrio za K1 da je u poslednjih 40 godina Srbija jedne godine izvezla svu hranu i da je onda morala da je kupuje zlatom, ali nije hteo da otkije tačnu godinu.

– Srbija je agrarna zemlja i ne treba da se stidi toga, a neki su počeli taj uticaj da joj smanjuju, misleći da je visoko učešće hrane u bruto društevenom proizvodu odraz nerazvijenosti, sa 20% smo smanjili učešće na ispod 10%. U ovim vremenima treba biti racionalan u u pravljenju osnovnih životnih namernica. Ja zagovaram slobodan promet, znam da su naši poljoprivrednici ugovorili izvoz pre svega kukuruza, zatim malina, pa tek na terećm mestu pšenice, ali ako toga ne bude kod nas, biće mnogo teže svima nama. Ne znamo kakvi će biti klimatksi uslovi, đubrivo je otišlo na gore za 200-300%. Svi inputi koji su učestvovali u proizvodnji hrane će stvoriti visoku cenu hrane – rekao je za K1.

On navodi da je optimističan za Srbiju jer znamo da se snalazimo u krizama, ali da razvijeni svet nije navikao da stvara rezerve. Naglašava da pandemija i dalje koči privredu, a da se zbog rata u Ukrajini ceo svet nalazi na jednom trsnom području.

– Ali vi bez hrane ne možete ništa da uradite, ni da uživate ni da ratujete. Kina je sa 96 milijardi dolara, pre mesec dana, kupila sve osnovne životne namirnice – zaključio je Milan Prostran za K1 televiziju u „Uranku“.