Ubistva su na ulicama meksičke turističke meke La Pasa, za tamošnje pojmove malenog priobalnog gradića sa tek nešto više od 200.000 stanovnika, a čije ime u prevodu znači "mir", prvih meseci te 2015. godine postala normalna pojava. Alarm je tamošnjoj vlasti, inače u velikoj meri naviknutoj na krvave obračune narko-miljea, zazvonio kada su shvatili da je u gradu u prva dva meseca 2015. počinjeno više ubistava nego u celoj prethodnoj godini.

Nisu to bile tek obične likvidacije – na pronađenim telima često su nedostajali udovi, glava, ponekad i organi, tela su bila potpuno unakažena, mnoga od njih toliko da ih nikada nisu ni uspeli da ih identifikuju. Brutalna ubistva kojima se nije nazirao kraj nosila su potpis “meksičke kraljice smrti”, kako su je prozvali tamošnji mediji. 

Za nepunih godinu dana – 180 ubistava! 

Pod pravim imenom Melisa Margarita Kalderon Ojeda znali su je retki, ali nadimak koji je ta, danas 33-godišnja, žena dobila još 2005. godine, kada ju je tadašnji partner Erik Von Borstel uveo u svet narkobiznisa i kartela, zloglasno je odzvanjao. 

La Čina, ili prevedeno – Azijatkinja – bilo je ime koje je odabrala inspirisana istorijom meksičkog biznisa sa narkoticima koji su na zapadnoj obali u Sinaloi počeli da razvijaju kineski doseljenici, a Meksikanci su ga šezdesetih godina prošlog veka nasilno preuzeli. 

Čak 180 ubistava u nepunih godinu dana, koliko ih se povezivalo sa La Činom, ni tamošnje vlasti, koje znaju da zažmure na jedno oko kada su u pitanju obračuni među pripadnicima narko-miljea, nisu više mogli da tolerišu. Iako je pod sobom imala mrežu ljudi, koju je činilo oko 300 plaćenih ubica i dilera prepoznatljivih po crvenim motociklima na kojima su se vozili, La Čina je bila poznata po tome da je ubistva volela da odradi sama. 

“Volela je sama da zaprlja ruke krvlju” 

– Nije bila od onih koji prljave poslove prepuštaju drugima, koji narede da se neko ubije što dalje od njihovih očiju. Volela je sama da zaprlja ruke krvlju, i to je bio razlog zbog kojeg se za deset godina probila od običnog piona u kartelu do najmoćnije žene u La Pasu i okolini – bile su reči koje je istražiteljima rekao njen bivši dečko Pedro “El Čino” Gomez nakon što je uhapšen. 

Opisao im je i način na koji je volela da ubija. 

Svojoj prijateljici La Gabi, ženi na čiji su izgled muškarci retko ostajali ravnodušni, verovala je više nego ikome. Obukla bi usku kratku haljinu, obula cipele sa visokim potpeticama i stala pored puta kojom bi trebalo da prođe njihova žrtva, obično nekoliko stotina metara od nekog noćnog kluba ili kafića. U trenutku kad je osoba koju su planirale da ubiju prolazila, La Gabi bi se pravila da je pijana, da jedva stoji na nogama, spoticala se… Potencijalne žrtve zaustavile bi automobil i krenule prema njoj da joj pomognu, a tada bi im se iz mraka iza leđa pojavila La Čina – opisivao je El Čino policiji. 

Kako je to uopšte znao? Pa, osim što je dugo bio La Činin dečko, bio je i drugi čovek u njenom klanu. Upravo zahvaljujući njemu vlasti su nakon nekoliko godina neuspešnih pokušaja uspeli da uhvate ozloglašenu “kraljicu smrti” i to bez ispaljenog metka, piše Večernji.hr. 

Ali kako se uopšte dogodilo da je osoba kojoj je, osim La Gabi, najviše verovala, na tacni preda policiji?

U svet narkokartela tada 20-godišnju Melisu uveo je 2005. partner i ljubav njenog života Erik Von Borstel, koji je bio jedan od visoko rangiranih ljudi u kartelu Damaso – ogranku najpoznatijeg meksičkog narkokartela Sinaloe. Svoj uspon u hijerarhiji kartela izgradila je preko leševa, a već 2008. postavljena je na čelo oružanog krila Damasa.

Problem je nastao 2015. kada je vođa kartela Damaso odlučio da je smeni i na njeno mesto postavi Abela “El Grandea” Kintera, osuđivanog ubicu koji je te godine pušten iz zatvora u kojem je služio kaznu zbog ubistva. 

“Kvaka” je bila u tome jer je upravo El Grande devet godina pre ubio Melisinog partnera Von Borstela. To što je smenjena upravo zbog njega doživela je kao provokaciju i osnovala svoju bandu sa kojom je počela rat protiv Damasa. Protiv sebe je osim policije imala i jedan od najjačih meksičkih kartela. Sigurne kuće menjala je i po dva-tri puta nedeljno. 

Pomagala joj je i policija 

Voda je još kapala sa odeće koja se sušila na užetu kada je kordon policajaca upao u kuću. La Čina je doslovno pet minuta pre dobila dojavu da policija zna njenu lokaciju.

Pobegla je u taksiju, a policija je u kući osim odeće pronašla i nekoliko komada njenog oružja i municiju. Na sličan način uspela je da pobegne već šest puta, a svaki put odlučivale su minute. Iako ju je dobar deo policije tražio, La Čina je i u redovima organa pravde imala dosta svojih doušnika. 

Da to nisu tek puke priče, pokazalo je i nekoliko snimaka nadzornih kamera na kojima se vidi da joj upravo policajci pomažu da dođe do svojih žrtava. Snimak iz jednog hotela zabeležio je kako joj dvojica “plavaca” daju znak da je vazduh čist, nakon čega ona u pratnji svojih ubica ulazi u hotel i nekoliko minuta kasnije iz njega izlazi sa dvojicom muškaraca koji su bili vezani. Njihova osakaćena tela pronađena su nekoliko dana kasnije. 

Ubijala je iz zabave 

– Postala je čudovište, nije više ubijala da bi se odbranila, nego iz zabave, bilo joj je zabavno da muči ljude i postajala je sve gora i gora. Ipak, sve sam nekako trpeo jer me bilo strah da će me pronaći i ubiti ako je napustim – priznao je istražiteljima njen tadašnji partner El Čino. 

Kap koja je prelila čašu dogodila se pred leto 2015. godine. El Tison prigovorio joj je pred drugim pripadnicima bande zbog jednog ubistva. Tada je ubila i njega. Najpre ga je polila kiselinom, zatim izbola nožem, da bi mu na kraju odrezala šake. 

– Tada sam pukao, odlučio sam da više ne želim da imam posla sa njom, a to sam joj poručio preko telefona nakon što sam se sakrio – objasnio je El Čino.

Ipak, policija ga je ubrzo pronašla i privela, a on im je u zamenu za manju kaznu odlučio da da imena korumpiranih policajaca koji su radili za La Činu.

Policajci su je uhapsili u oktobru 2015. godine dok se na aerodromu ukrcavala u privatni avion. Broj ubistava u La Pasu nakon njenog hapšenja smanjio se za 300 odsto.