Bosanski biznismen Pero Gudelj, koji je pre nekoliko meseci pokušao samoubistvo, otkrio je detalje tog kobnog dana, prenosi portal "Oslobodjenje.ba".
Sada kroz smeh govori i o svog bliskom susretu sa smrću i kako ga je iz kome probudio zov košarkaša koji su aplaudirali, i da je shvatio da mora da se pridigne, vrati u život i ozdraviti. Zahvaljuje kaže Bogu, doktorima i narodu koji se molio za njega.
Novosađanin se učtivo požalio stanarima JAVNIM PISMOM, pa dobio ispravke i OCENU kao u školi (FOTO)
” Ja sam otišao na onaj svet, ali skromno, ne želim da uživam. Bio sam u raju, ali radio sam kao baštovan. Kad sam došao gore, Bog je rekao da moram da se vratim dole jer moram da pomognem svojoj deci, radnicima, sugrađanima… Lepše je, ipak, u srednjoj Bosni nego u raju”, kaže Gudelj.
“Posle svega što je bilo, sada sam dobro. Počeo sam da radim, uključio sam se u posao, idem na poslovne sastanke… Dosta vremena boravim na Vlašiću, jer ima dosta sunca, a i fizička aktivnost je jako važna za moj oporavak”, ispričao je Gudelj, dodajući kako sve to ne bi bilo moguće bez podrške porodice, prijatelja, njegovih zaposlenih i ostalih građana BiH.
“Znao sam da se probudim u neko doba noći sa idejom koju moram brzo da zapišem na papir i sutradan uradim. Imao sam buran i težak život. Osećao sam pritisak, a sve to utiče na zdravlje čoveka. I kod mene je nešto puklo, čudna stvar… ali hvala Bogu da sam ovde među vama. Najpametnije je bilo da sam pištolj odneo u policiju i tražio od nje da ga sakrije od mene da ne bih nešto uradi. Ljudi moraju da pričaju među sobom, psihijatru, nije ništa sramota”, poručuje Gudelj.
Kaže da je probleme koji su ga naveli na samoubistvo ostavio iza sebe, i krenuo u novi život.
“Sada ponovo živim život. Najviše me zanima moja porodica i proizvodnja u firmi. Više cenim život, shvatio sam svoje greške i pokajao se 500 puta u bolnici što sam uradio to što sam uradio, ali psiha je jako čudna biljka. Ne želim da se ovo ikome dogodi. Život, deca i zdravlje su najbitni, ako sam ja zdrav, biću dobar i deci i sebi i svima”
“Ali ni bez harmonike ne mogu. Dok sam bio u bolnici, užasno sam se brinuo da li ću moći ponovo da sviram, i bio presrećan kad sam opet uzeo u ruke moju harmoniku i zasvirao”, kaže na kraju Gudelj.
