Struja, porez, voda – dug je spisak poskupljenja. Građane brine, kako kažu, “lančana reakcija”, jer kada poskupi struja, poskupljuje sve.
Teorije se izučavaju, ali u praksi je uvek drugačije.
Profesor doktor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta objašnjava da se vrlo često ponašamo iracionalno, zaboravljamo taj osnovni princip da ne mora samo da se poveća prihod kroz povećanje cena, može da se poveća i kroz obrt proizvoda, kroz prodat veći broj proizvoda.
“Kod jednog broja ljudi preovlađuje ta logika i to je, u stvari, uvek preduslov da dođe do rasta cena”, smatra Savić.
Struja poskupljuje za 3,4 odsto. Ukoliko je račun oko tri hiljade, na taj iznos treba dodati još oko 150 dinara.
Dušan Uzelac sa portala “Kamatica” kaže da ako možemo na nešto da računamo u perspektivi to su uvek poskupljenja.
“Gotovo je sa nekim cenovnim tokom koji bi išao unazad, da nešto pojeftini, mislim da toga neće više nikad biti i jedino na šta možemo da računamo su poskupljenja”, ističe Uzelac.
Dodavaćemo i nekoliko dinara po litru benzina i malo više za pojedine bankarske usluge. Savet ni stručnjacima nije lak.
“Postoji 26 banaka na tržištu i u svakom momentu postoji neka banka koja svojom poslovnom politikom bogato nagrađuje nove klijente, zato što joj trebaju klijenti. Te banke uglavnom imaju niže troškove i održavanja i transakcija jer one planiraju da tek kasnije unovče svoj portfolio klijenata”, poručuje Dušan Uzelac.
Profesor Savić ističe da je lako savetovati kada ljudi imaju novac.
“Ali kada ljudi nemaju dovoljno novca, kada nemaju sigurno zaposlenje, kada su svake godine stariji, a prihoda je sve manje, teško je dati neki razuman savet”, kaže Savić.
Porez na imovinu mogao bi da bude veći i do šest odsto. Isporučena voda i odvođenje otpadnih oko pet odsto, tako da nam i nije mnogo za utehu to što je, bar kada su finansije u pitanju, najduži mesec u godini iza nas.
