Prekomerna industralizacija u blizini Velikog koralnog grebena, kod severoistočne obale Australije, mogla bi naneti velike štete jednom od najbitnijih ekosistema na Zemlji, navodi se u najnovijem izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF) "Veliki koralni greben pod pretnjom".
U izveštaju se upozorava da bi ispuštanje otpada iz proširenih luka moglo imati katastrofalne posledice po greben koji je pod zaštitom UNESKO-a i nalazi se na Listi izuzetno ugroženih područja svetske baštine.
Kako bi se zaustavilo uništavanje tog već ugroženog ekosistema, WWF je pozvao australijsku vladu da na području Velikog koralnog grebena zabrani odlaganje materijala iskopanog bagerima radi proširenja luka.
– Veliki koralni greben je jedno od najbitnijih svetskih morskih staništa, dom je ugroženih vrsta, bitan je ekonomski pokretač za Australiju, ali je i prirodno bogatstvo cele planete. Pretvaranje grebena u smetlište je pogrešno rešenje kako za životnu sredinu, tako i za poslovanje jer je gradnja novih luka nepotrebna – izjavio je generalni direktor WWF-a Marko Lambertini.
WWF navodi da bi se planiranim proširenjem luka iskopalo 51 milion kubnih metara okeanskog dna, ilustrujući da bi se tom masom njujorški Impajer stejt bilding mogao ispuniti 49 puta.
Upozoreno je i da bi najveći deo otpada bio bačen na jako osetljiva mesta na grebenu gde su struje takve da bi mogle pomerati otpad u radijusu od 80 kilometara. Kopanje bagerima i izbacivanje otpada mogli bi uništiti korale i ugroziti opstanak već ugroženih vrsta poput
morskih kornjača.
WWF upozorava i da Australija pokušava da više nego udvostruči mogućnost izvoza uglja u državi Kvinslend, iako se postojeći kapaciteti jedva koriste, što je pokazala nezavisna studija kompanije Dalberg global development advisors.
Po lanovima, kapacitet Kvinslenda da izveze ugalj povećao bi se za 637 hiljada tona godišnje, dok kratkoročne prognoze predviđaju da cela Australija godišnje proizvodi 260 miliona tona.
Industrija uglja u svetu je u postepenom padu jer ustupa mesto obnovljivoj energiji, navodi se u tom izveštaju i dodaje da predloženi radovi nisu neophodni, ali će zato šteta naneta grebenu biti nepovratna.
– Kako bi se zaštitio greben, ali i 69.000 radnih mesta koja postoje zahvaljujući njemu, australijska vlada mora da zabrani bacanje otpada i kopanje bagerima duž celog Velikog koralnog grebena – smatra direktor WWF-a u Australiji Dermot O’Gorman.
Ako se dalje propadanje Velikog koralnog grebena ne zaustavi, postoji bojazan da bi UNESKO ovo područje mogao da uvrsti na listu područja “u opasnosti”.
Prema izveštaju WWF-a, brojne vodeće banke su se povukle iz finansiranja ovog projekta zbog razornog uticaja koji bi imao na životnu sredinu. WWF apeluje na kompanije da ne investiraju ili učestvuju u projektima koji bi mogli ugroziti Veliki koralni greben, ali i druga područja sa UNESKO Liste svetske baštine.
