Na meti optužbi za plagijat, praćenih uvek sumnjama birača u moral ljudi u politici, bili su, više puta, i nemački visoki političari, među njima i sadašnji šef nemačke diplomatije, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer, koji je odbranio i čast i doktorat.
Za doktorat sedokosog Štajnmajera, u septembru prošle godine, profesor Uve Kamenc iz Minstera tvrdio je da ima „obimne indicije na plagijat”, a autor je to odbacivao kao „apsurdnu optužbu”, sve dok se u aferu nije umešao Univerzitet u Gisenu, na kojem je ministar Štajnmajer doktorirao, i dva meseca kasnije dao poslednju reč.
Taj univerzitet je u novembru prošle godine, naime, posle provere rada, doneo odluku da Štajnmajer nije „prepisivač” i da sme da zadrži svoju doktorsku titulu i tako odbacio sumnju u plagijat njegovog dotorata, odbranjenog 1991. godine, na temu „Građani bez krova nad glavom-između obaveze na prenoćište i prava na stan-tradicija i perspektiva državne intervencije za sprečavanje beskućništva”.
Za razliku od Štajnmajera, dvoje ministara iz vlade kancelara Angele Merkel moralo je da se povuče iz politike, jer je dokazano da su „prepisivači”.
Bivši nemački ministar odbrazovanja Anete Šavan je u februaru 2013. podnela ostavku zbog plagijata svog doktorata i tako nemačkog kancelara Angelu Merkel prepustila neprijatnim promenama u vladi u godini saveznih izbora i dodatnim napadima opozcije.
Šavan je u prisustvu same Merkelove, obrazložila svoju ostavku, a Merkelova, koja je to dočekala „na nogama”, odmah predložila novog ministra obrazovanja.
– Zahvljaljujem ti se, draga Angela, za tvoje reči danas i za tvoje prijateljstvo…’ – rekla je sada već bivša ministarka obrazovanja Šavan, a mediji su tvrdili da je to, što je Merkelovu tada javno nazvala imenom, vrhunski znak bliskosti.
– Služba i funkcija ne smeju da trpe štetu. Političke funkcije su privremene. Ja sam se na lojalnost svojih saradnika mogla osloniti.To su bile dobre godine… – rekla je Šavan i onako kako je, sudeći prema anketama želela i većina Nemca, napustila svoju funkciju.
Šavan je, međutim, dve godine pre svoje ostavke bila ta, koja je prva „bacila kamen” na mladog barona, ministra vojnog Karla-Teodora cu Gutenberga.
Mladi baron je dugo vremena bio najpopularniji nemački političar i sa svega 40 godina je posle afere s plagijatom doktorata morao da podnese ostavku na funkciju ministra odbrane.
Posle teških diskusija i orgomnog pritiska javnosti, medija i nauke, Cu Gutenberg, koji je prvo negirao optužbe, zatim rekao da se privremeno odriče doktorske titule, a onda se trajno odrekao doktorata, otišao je iz politike. On se povukao uz puno buke, ali i bruke, a analitičari kažu „ne zauvek, jer je previše i mlad i ambiciozan”.
Baron, za koga su ženski listovi pisali da su on i njegova supruga, takođe, aristokratkog porekla, najlepši par nemačke političke scene i da su u Nemački doneli „duh Obame”, a opozicija tražila njegovu ostavku, tvrdeći da je on „politički hohštapler”, odselio se, kažu, u Ameriku, ali i dalje, ponekad, komentariše ozbiljne političke teme, međunarodne i unutrašnje.
Šavan i Cu Gutenberg su napustili scenu, a Merkel je tada uspela da iz cele halabuke – praćene napadima opozicije željne vlasti, preciznim izveštajima moćnih medija o prepisivačima i ozbiljnim sumnjama milionskog biračkog tela u moralnu stranu ljudi u vladi – izađe bez posledica.
Merkel se tada , ponašala kao i uvek pri rešavanju ozbiljnih problema – racionalno i pragmatično.
U aferama o prepisanim doktoratima nemačka štampa je komentarisala da je tu jasno potvrđeno da niko ne želi da izgubi dobrog saradnika, da promene u vladajućoj koaliciji, naročito, u godini izbora nisu poželjne i da su optuženi za plagijat ipak odlazili kada su postali opterećenje za vladu i Merkelovu.
