Aleksis Cipras, vođa stranke Siriza, protivnice državnih mera oštre štednje, koja je pobedila na poslaničkim izborima u nedelju u Grčkoj, prešao je dug put od mladog komuniste do premijera, kaže da i dalje prezire kravate i emitovno govori o Če Gevari.
Sa svega 40 godina, biće najmlađi premijer Grčke za 150 godina i čovek koji donosi nade evropskoj antiliberalnoj levici čiji su mnogi predstavnici došli u Atinu da bi prisustvovali njegovom uspehu.
On nije iz neke od političkoh dinastija, za razliku od mnogih grčkih političkih ličnosti, već do vrha dolazi kao borbeni aktivista.
Grčka ga je otkrila kada je u ime jednog pokreta srednjošskolaca 1990. godine, sa 17 godina, rekao na televiziji: “Želimo da imamo pravo da biramo kako ćemo dalje”.
Zadržao je mladalački lik, svoje divljenje Če Gevari jasno je pokazao time što je sinu dao ime Orfej-Ernesto, a građevinarstvo je diplomirao na Politehničkoj školi u Atini. Ta tradicionalna kuća studentskih protesta, bila je poprište krvave represije tokom vojne
diktature (1967-1974).
Cipras se rodio u Atini jula 1974. godine, nekoliko dana po padu hunte.
Po prijemu u Komunističku omladinu Grčke (KNE), pridružio se “Sinaspizmosu” – maloj stranki evrokomunista i altermondijalista.
Sa 33 godine, izabran je za predsednika te formacije koja je iste, 2008. godine, prerasla u koaliciju organizacija i partija levice, pod nazivom Siriza.
Njegova vatreno političko krštenje došlo je nekoliko meseci kasnije, na neviđenim neredim po ubistvu tinejdžera od strane policajca u Atini, koje je razgnevilo omladinu.
Optužena za podršku demonstracijama, Siriza ne prelazi 4,6 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2009. godine, kada je Cipras protumačio: “Mi smo bili jedina sila koja je branila pravo omladine na ustanak, i za to smo platili cenu”.
Izbijanje dužničke krize 2010. i potonje godine ekonomske stagnacije doveli su novu publiku radikalnoj levici i njenom lideru koji je osudio “humanitarnu krizu” izazvanu drastičnim merama štednje koje su poverioci – EU i MMF, nametnuli Grčkoj.
Za samo tri godine, izborni učinak Sirize se upetostručio.
Druga na poslaničkim izborima 2012, iza desničarske Nove demokratije Andonisa Samarasa, Siriza je stigla do pobede na izborima za Evroparlament prošlog proleća.
Od tih izbora, na kojima je predvodio listu Evropske levice, Cipras je oplemenio svoj međunarodni imidž: znatno je usavršio svoj engleski, išao u mnoge posete inostranstvu, razgovarao sa šefom Evropske centralne banke Mario Dragijem, nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom – braniteljima budžetske discipline protiv koje se on bori, sastao se i s papom Franjom.
Njegov prioritet je ponovo pregovaranje sa EU i MMF o glavnici javnog duga (175 odsto BDP) radi podsticanja oporavka privrede i stavljanja tačke na štednju, što zabrinjava poverioce i tržište.
Ublažio je retroiku, ali ne izgleda spreman za kompromis bar o jednom: “Pošto me nikada niste videli da nosim kravatu, male su šanse da ćete to videti”, rekao je on u subotu novinarima i uz osmeh dodao: “Ali, možda, kada postignemo smanjenje duga…”.
Diskretan o svom privatnom životu, živi nevenčano sa svojom izabranicom, i otac je dvoje dece.
