Prvi čovek na Mesecu je celog života bežao od novinara, ali njegov prijatelj je nedavno izbacio biografiju u kojoj je otkrio pozadinu slavnog leta Apolom 11.
Džej Barbri je sa pisanjem Armstrongove biografije počeo pre nekoliko godina, ali Nil je uspeo da vidi samo prvo poglavlje pošto je preminuo 2012. godine u 82. godini nakon operacije srca.
Ovako je došlo do dogovora koji je Nilu promenio život:
Imaš li minut vremena Nil? – upitao je Dik Slejton, direktor NASA-inih operacija letova s posado astronauta Nila Armstronga nekoliko dana uoči Božića 1968. Bili su dežurni u kontroli leta u Hjustonu i pažljivo su pratili misiju Apollo 8, u sklopu koje su astronuati Frenk Borman, Džim Lovel i Bil Anders postali prvi ljudi koji su otišli na Mesec.
– Naravno, šefe – mirno je rekao Nil Armstrong.
– Razmišljamo o tvom sledećem zadatku. Mislimo da bi ti mogao da budeš zapovednik misije Apollo 11 – rekao je Slejton.
– Hvala, Dik, hvala na poverenju – rekao je Armstrong i pružio ruku Slejtonu.
– Ako odlučite da mi poverite Apolo 11, daću sve od sebe – dodao je Armstrong.
Taj razgovor je zauvek promenio karijeru, ali i privatni život američkog vojnog pilota i inženjera Nila Armstronga. Sedam meseci kasnije ušao je u istoriju kao prvi čovek na Mesecu.
Kada su se osam dana nakon misije astronauti Nil Armstrong, Edgar Baz Aldrin i Majkl Kolins vratili na Zemlju, dočekani su kao heroji i krenuli su na turneju po svetu. U oktobru 1969. godine su stigli u Beograd gde ih je dočekao Tito i uručio im odlikovanja.
Armstrong se nedugo potom povukao iz javnosti, a ponovo se pojavio 2010. godine, kada je sa dvojicom svojih kolega uputio otvoreno pismo Obami gde je oštro kritikovao njegovu odluku da se odustane od američkog povratka na Mesec.
On je inače i prokomentarisao razne teorije zavere da ljudi zapravo nikada nisu bili na Mesecu:
– Ljudi vole teorije zavere. One su vrlo atraktivne. Ali, nikad se nisam brinuo jer znam da će se jednoga dana neko vratiti i pokupiti moju kameru koju sam ostavio na Mesecu – rekao je Armstrong.
