Amerikanci su danas obeležili 13. godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington svečanom ceremonijom.
Predsednik Barak Obama je u Beloj kući održao minut ćutanja u znak sećanja na žrtve.
Obama, njegova supruga Mišel, potpredsednik Džozef Bajden i osoblje Bele kuće okupili su se na travnjaku ispred Bele kuće, na ceremoniji kojom su odali poštu žrtvama napada 11. septembra 2001.
Predsednički par će potom učestvovati na ceremoniji u Pentagonu, preneo je AP.
U Njujorku, članovi porodica žrtava prisustvovali su tradicionalnom čitanju imena žrtava i održali minut ćutanja u Memorijalnom centru, koji će kasnije danas biti otvoren i za ostale građane.
Na mestu gde su se nalazile kule Svetskog trgovinskog centra, srušenog kada su u njega udarila dva aviona, u međuvremenu je skoro završena izgradnja novog Centra, koji treba da bude otvoren za godinu dana.
Neki od onih koji su u napadima izgubili bliske članove porodice smatraju da su te promene normalne i da čine deo procesa iscelenja od tuge, dok drugi misle da je to znak da tragedija polako počinje da pada u zaborav.
– Umesto mirnog mesta za razmišljanje, (memorijalni park) postao je mesto gde deca trčkaraju. Neki ljudi zaboravljaju da je ovo ipak groblje. Ja nikada ne bih išla u Muzej holokausta i slikala ‘selfije’ – kaže Nensi Ni, čiji je brat, vatrogasac Džordž Kejn, stradao u napadu na STC.
Debra Barlingejm, čiji je brat Čarls Barlingejm bio pilot otetog aviona koji je udario u Pentagon, kaže, međutim, da joj je „srce zaigralo” kada je videla da niče novi STC.
– I dalje se tako osećam jer je to simbol onoga što je prošla naša zemlja – dodala je ona.
Meri Fečet, koja je u terorističkom napadu izgubila sina, smatra da su Memorijalni centar i Nacionalni muzej 11. septembar, koji je otvoren u maju, veoma važni za sve one koji su izgubili voljene.
Predsednik SAD Barak Obama rekao je, u obraćanju naciji dan uoči 13. godišnjice, da SAD „ne mogu da izbrišu svaki trag zla u svetu” i da male grupe ubica imaju kapacitet da (svetu) nanesu veliku štetu. To je bio slučaj pre 11. septembra i to je istina i danas”.
Agencija AP je navela da je ovogodišnja Obamina retorika, u odnosu na prethodne godine, manje trijumfalna zbog opasnosti koja dolazi od ekstremista Islamske države.
Iako nema konkretne pretnje u ovom trenutku za Njujork, vazdušni udari u Iraku, konflikt u Siriji i jačanje džihadista Islamske države predstavljaju najsloženiju terorističku opasnost od 2001. godine, upozorila je njujorška policija.
Nedavna pogubljenja dvojice američkih novinara dodatno bacaju senku na godišnjicu sećanja na žrtve tragičnih napada pre 13 godina.
Šest od 10 Amerikanaca je veoma zabrinuto zbog uspona islamskog ekstremizma širom sveta, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja Istraživačkog centra „Pju” („Pew”).
Gradonačelnik Njujorka Bil de Blasio rekao je da je uvek na oprezu da bi slični napadi mogli da se ponove.
– Odgovornost koju imam danas stvorena je tog užasnog dana – rekao je De Blasio, istakavši da „šta god bilo na vestima, mi smo u stanju pripravnosti”.
– Mi smo već bili meta pre godinu dana i godinu pre toga. Ne očekujem promenu tokom mog mandata gradonačelnika – dodao je De Blasio, koji je u januaru ove godine stupio na dužnost njujorškog gradonačelnika.
Njujorška policija je, kao i prethodnih godina, spremna i pojačala je prikupljanje obaveštajnih podataka i „vidljivost”.
To znači, kako je rekao šef njujorske policije Vilijam Breton, da su „na nogama” na hiljade policajaca u specijalizovanim timovima, posebno obučeni psi za otkrivanje bombi, posebni timovi koji koriste radioaktivne uređaje i drugu viosku tehnologiju za otkrivanje eksploziva.
Napad koji je šokirao svet
U napadima na kule STC u Njujorku i Pentagon u Vašingtonu, kao i u obaranju četvrtog otetog aviona u Pensilvaniji, poginulo je 2.977 ljudi. Terorističke napade izvršili su pripadnici Al Kaide.
Akcija 19 pripadnika Al Kaide počela je tako što su oteli četiri putnička aviona koji su uzleteli sa aerodroma u Bostonu, Njujorku i Vašingtonu.
Otmičari su ušli u kabine aviona i, koristeći noževe za sečenje papira koje su prošvercovali u avion, ubili pilote i preuzeli kontrolu nad letelicama.
Prvi avion „Amerikan erlajnsa” je u 8.46 sati, udario u severnu kulu STC. Nedugo potom, drugi oteti avion kompanije „Junajted” udario je u južnu kulu, a treći oteti avion u sedište Pentagona.
Iz kula Bliznakinja u Njujorku svega je 20 ljudi, koji su bili na spratovima iznad mesta udara, uspelo bezbedno da napusti zgrade pre nego što su se urušile.
Medu žrtvama 11. septembra bilo je i 372 stranaca, među kojima i jedan državljanin Srbije.
Ogromne žrtve su pretrpeli njujorški vatrogasci, čijih je 343 kolega poginulo u padu „bliznakinja”, dok su pokušavali da pomognu povređenima da napuste zgrade.
Kasnije su odgovarajuće službe SAD ocenile da je „mozak” napada koji su se dogodili bio Halid Šeik Muhamed.
Posle opsežne potrage on je uhvaćen marta 2003. godine u Pakistanu, a u februaru 2008. godine optužen je za ratni zločcin.
Komandosi američke vojske izveli su u proleće 2011. godine prepad na jedno imanje u Pakistanu gde se krio Osama bin Laden, optužen da je odgovoran za terorističke napade na SAD i likvidirale ga, o čemu je Obama izvestio naciju i ceo svet.
