Prošlonedeljna serija napada u Parizu podstakla je zahteve da se zbog opasnosti od terorizma ograniče ili ukinu neke slobode koje su u EU neprikosnovene.
Pobornici ljudskih prava tvrde da to nikoga neće učiniti bezbednijim.
– Ovo je vreme za ćutanje, a ne za ishitrene korake – poručio je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nakon što su islamistički teroristi u sinhronizovanim napadima ubili 17 ljudi u Parizu.
Međutim, dok je više od milion i po ljudi uz mnogobrojne svetske lidere u nedelju izašlo na ulice glavnog grada Francuske, kako bi izrazili ogorčenje zbog tih zlodela, neki od ministara unutrašnjih poslova 11 evropskih zemalja koji su u isto vreme zasedali iz zatvorenih vrata imali su drugačije ideje.
Na osnovu detalja sa tog sastanka koji su ovih dana procurili u medije, ministri policije Francuske, Nemačke i Španije založili su se na tom sastanku da se suspenduje Šengenski sporazum, koji omogućava slobodno kretanje u celoj EU osim Velike Britanije i Irske, i da se ponovo uspostave odavno uklonjeni unutrašnji granični prelazi.
Iako ovaj predlog zasad nije naišao na odobravanje Evropske komisije, a usprotivio mu se i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, nema nikakve sumnje da će se o njemu još raspravljati na sastanku ministara policija EU u Briselu, koji je zakazan za kraj meseca.
Bez obzira što mnogi podsećaju da su vinovnici napada u Parizu bili francuski građani, tako da granična kontrola ne bi osujetila njihove planove, činjenica da se prema podacima Interpola oko 5.000 građana EU pridružilo nekoj od ekstremističkih grupa na Bliskom istoku i da neki od njih planiraju da prenesu džihad na evropsko tle. unosi zebnju u srca šefova bezbednosnih službi.
Teroristi iz Pariza, od kojih su neki obučavani u bazama islamista u Jemenu, uklapaju se u taj profil, kao i džihadista koji je prošle godine ubio četvoro ljudi u briselskom jevrejskom muzeju, a borbeno iskustvo stekao je u Siriji.
Sem toga, postoji i strah od samoorganizovanih domaćih grupa sastavljenih od mladih Evropljana sa margine društva, koji su radikalizovani propagandnim materijalom islamista dostupnim preko interneta, gde se takođe mogu naći i uputstva za izradu bombi i bojnih otrova.
Neke od članica EU već su počele da vuku jednostrane poteze, tako da će Nemačka uskoro početi da oduzima lične karte i pasoše onima za koje se sumnja da pokušavaju da se pridruže džihadistima kako bi ih sprečila da napuste zemlju, dok u Danskoj žele da kriminalizuju posete islamističkim sajtovima.
Britanski premijer Dejvid Kameron je u ponedeljak od parlamenta zatražio veća ovlašćenja za nadzor korisnika interneta i totalnu zabranu šifrovanih elektronskih komunikacija za građane i skrivanje identiteta korisnika društvenih mreža.
Ova druga inicijativa je prema mišljenju aktivista za ljudska prava osuđena na neuspeh, ne samo zato sto bi njome bio prekršen veliki broj postojećih zakona koji štite privatnost, već i zato što bi je iz tehničkih razloga bilo teško sprovesti.
– Kameronov predlog ne samo što ugrožava ista građanska prava koja bi trebalo da zaštiti, već polazi od pogrešne pretpostavke da je uopšte ostvariv – rekao je novinarima Majk Rispoli, portparol organizacije za ljudska prava „Privatnost bez granica”.
Neke promene u bezbednosnom pejzažu EU ipak su neophodne, a jedna od najverovatnijih biće uspostavljanje objedinjene evropske baze podataka putnika u međunarodnom saobraćaju, poznate i po skraćenici PNR (passengers name records), kako bi se lakše ušlo u trag potencijalnim džihadistima.
Prema predlogu koji je još prošle godine sastavila Evropska komisija, informacije o putnicima, koji osim imena uključuju adrese, brojeve pasoša i druge lične podatke, čuvale bi se najmanje pet godina i za to vreme bi bile dostupne ne samo evropskim, nego i američkim službama bezbednosti.
Parlament je u aprilu 2014. tu inicijativu odbio zbog ugrožavanja privatnosti, ali šefovi poslaničkih grupa su nakon pariskih događaja izrazili spremnost da je prihvate, nakon što su se tome u prilog izjasnili Junker i Tusk.
– Nismo protiv PNR-a, pod uslovom da se u zakon ugrade izvesne garancije koje će sprečiti zloupotrebe – poručio je šef evropskih liberala Gaj Ferhofštat, svojevremeno najžešćih protivnika inicijative.
Ono što je izvesno da će se tokom narednih nedelja i meseci voditi žestoka polemika između onih koji zločin u Parizu vide kao povod da se pojača nadzor nad građanima EU i ograniče slobode i onih koji smatraju da službe bezbednosti već imaju prevelika ovlašćenja.
Ovi potonji ukazuju da su počinioci masakra u Parizu odavno bili uočeni kao opasni ne samo od strane francuskih, već i američkih obaveštajnih službi, ali da su one propustile da preuduzmu neophodne mere da onemoguće napade.
Kako god da se debata o bezbednosti u EU završi, učesnici u njoj bi trebalo da imaju na umu 200 godina staru misao Bendžamina Frenklina, jednog od autora američkog Ustava.
– Oni koji su spremni da se olako odreknu slobode zarad malo bezbednosti, ne zaslužuju da imaju ni jedno ni drugo – rekao je veliki državnik.
