Predsednici Amerike i Kube Barak Obama i Raul Kastro danas će razgovarati na margini Američkog samita u Panami, što će biti istorijski susret koji će označiti odlučujuću etapu u približavanju dve zemlje otpočetog u decembru.
Prema navodima Bele kuće dva lidera bi trebalo da razgovaraju na margini sastanka 35 šefova država Američkog kontinenta.
To će biti prvi razgovor predsednika dve zemlje od 1956, pet godina pre prekida diplomatskih odnosa između SAD i Kube.
Na otvaranju Samita Amerika juče popodne dva državnika rukovala su se i razmenila nekoliko kurtuaznih reči. Taj kratak susret je, prema oceni agencije AP već dao snažne vizualne naznake da je proces normalizacije odnosa već daleko odmakao.
Novinarima nije bio dopušten pristup na mestu gde su se sreli, ali video i slike susreta su se ubrzo pojavili na Internetu.
Veoma očekivan današnji razgovor trebalo bi da označi kamen međaš u otopljavanju odnosa koje je objavljeno u decembru prošle godine posle godinu i po dana tajnih pregovora, što je omogućilo da se okrene stranica u sukobu dugom više od pola veka.
Njihov razgovor će svakako biti o obnavljanju diplomatskih odnosa što kasni uprkos tri serije razgovora na visokom nivu u Havani i Vašingtonu.
Glavna prepreka ponovnom otvaranju ambasada trenutno je to što je Kuba i dalje na američkoj listi zemalja koje podržavaju terrorizam, zbog čega Kuba ne može da dobije deo međunarodne pomoći.
Nagoveštaji su da će Obama iskoristiti priliku susreta na Samitu da objavi odluku o brisanju Kube sa liste zemalja koje sponzorišu terorizam.
Obama je naznačio da je spreman da skine Kubu sa liste i u četvrtak je nagovestio da će to vrlo skoro biti objavljeno kada je rekao da je Stejt department završio dugo razmatranje tog predmeta.
Obnavljanje veza sa dugogodišnjim američkim neprijateljem mogao bi da predstavlja kamen temeljac Obaminog nasleđa u domenu spoljne politike, navodi agencija AP.
Analitičari smatraju da bi uklanjanje Kube sa te liste bilo značajno ali da će Kuba i dalje biti ograničena na globalnom planu američkim trgovinskim i finansijskim embargom.
SAD su uvele totalni embargo na ekonomske i finansijske transakcije sa Kubom u februaru 1962, i dalje zaoštrile taj embargo zakonom Helms-Barton iz 1996. Havana taj embargo stalno navodi kao prepreku za razvoj ostrva, i procenjuje štetu na 116 milijardi dolara.
Posle istorijske objave da Kuba i SAD počinju normalizaciju odnosa u decembru prošle godine Obama je zatražio od američkog Kongresa, koji je pod kontrolom republikanaca, da radi na ukidanju embarga Kubi, jer jedino Kongres to može da učini. Međutim dva doma Kongresa za sada su vrlo podeljena o tom pitanju.
U očekivanju odluke Kongresa Obama je preduzeo niz mera za ublažavanje embarga, u meri u kojoj mu to dozvoljavaju njegova predsednička ovlašćenja, ali Havana to smatra “nedovoljnim” .
