Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da bi neuspeh evra bio neuspeh Evrope i pozvala je na kompromis dok se strahuje da bi Grčka mogla da izađe iz evrozone posle prekida pregvora s poveriocima i odluke o održavanju referenduma.
“Neuspeh evra bio bi i neuspeh Evrope” rekla je kancelarka pred predstavnicima svoje konzervativne partije u Berlinu, u prvoj izjavi posle prekida pregovora između Grčke i njenih kreditora u Briselu.
“Ako izgubimo kapacitet da postižemo kompromise onda je Evropa izgubljena”, rekla je kancelarka.
Njen portparol ranije danas je rekao da je Angela Merkel “očigledno raspoložena” za nastavak pregovora s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom “ako on to želi”.
“Otvoreni smo za razgovore ako grčka strana oseća potrebu za tim. Ciljl našeg rada je jaka evrozona. Grčka je poseban slučaj”, rekao je portparol nemačke kancelarke Štefen Zibert na redovnoj konferenciji za štampu.
On je podsetio da je Nemačka u meri u kojoj može zaista podržala sporazum Grčke i poverilaca i naglasio da su se za to založili kancelarka i francuski predsednik Fransoa Olandom.
Dodao je da da je održavanje referenduma legitimna odluka grčke vlade i “zadatak je evropskih partnera da preuzmu svoju odgovornost individualno i kolektivno”.
Premijer Aleksis Cipras u petak je najavio organizaciju referendum o predlozima poverilaca Grčkoj da bi joj odobrili dalju finansijsku pomoć. Pregovori su tada prekinuti i ministri finansija evrozone odbili su da produže program pomoći Grčkoj koji ističe sutra u ponoć, čime se otvara pitanje o čemu će Grci glasati na referendumu.
Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao danas da žali zbog odluke Grčke da prekine pregovore s poveriocima “jer smo bili vrlo blizu sporazuma”.
On je rekao da želi da se pregovori nastave, i da je Francuska za to da Grčka ostane u evrzoni.
Oland je istom prilikom rekao da Francuska “nema čega da se plaši” ukoliko bi Grčka izašla iz grupe zemalja sa zajedničkom valutom, jer je francuska privreda “snažnija” nego što je bila pre pet godina, kada je grčka dužnčka kriza prvi put izazvala paniku na tržištu.
Rekao je da se Francuska, ne iz straha, nego iz solidarnosti i uverenja da je to bolje za Evropu kao celinu, zalaže da Grčka ostane u evrozoni. Oland je rekao da poštuje pravo grčkih glasača da odluče o svojoj budućnosti, ali je upozorio da je pritom njihov “ulog fundamentalan”.
Španski ministar privrede Luis de Gindos dao je slične izjave i ukazao da je sporazum sa Grčkom i dalje dostižan pre no što istekne program pomoći 30. juna u ponoć.
“Nadam se da će racionalnost i zdrav razum da se vrate i da možemo da preokrenemo situaciju u narednih 48 sati. Na kraju, ostaje činjenica da je sporazum najbolji za sve, ali posebno za Grčku”.
On je međutim odbacio nagoveštaje da bi mogući izlazak Grčke iz evrozone mogao ekonomski da naškodi Španiji. Rekao je da je Španija uredila svoje banke, smanjila deficit i sada ima relativno snažan privredi rast.
Rekao je da je sada mnogo manje verovatno da grčka kriza zahvati i Španiju, nego što je bilo 2011. i 2012. i da je Španija mnogo spremnija sada nego pre dve, tri godine.
