Rusija sutra očekuje konačni dogovor o primirju Kijeva i proruskih separatista, EU vaga nove sankcije Moskvi, a NATO donosi zaključke na samitu u Briselu.
Jučerašnji dan obeležile su krajnje kontroverzne vesti koje su varirale između optimizma u rešenje rata na istoku Ukrajine do novih teških optužbi strana u sukobu. Prvo je Kremlj ujutru objavio da su Vladimir Putin i Petro Porošenko, predsednici Rusije i Ukrajine, telefonom dogovorili korake za postizanje mira na istoku Ukrajine, ali da dogovora o prekidu vatre nije bilo pošto Rusija ne učestvuje u tom konfliktu.
Usledio je komentar iz Donbasa proruskih separatista koji su poručili da je povlačenje ukrajinskih snaga sa „njihove teritorije” glavni uslov za uspostavljanje primirja, da bi ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk dolio ulje na vatru nazvavši Rusiju terorističkom državom koja „vodi rat u istočnoj Ukrajini”. Na to je ponovo reagovala zvanična Moskva „pojašnjenjem” Dmitrija Peskova, portparola Kremlja.
– Putin i Porošenko su zaista razgovarali o koracima koji će doprineti postizanju primirja između proruskih i ukrajinskih snaga, ali Rusija ne može da učestvuje u dogovaranju prekida vatre pošto nije jedna od strana u sukobu – naveo je Peskov.
Šta sadrži Putinov plan:
– Prekid ofanzivnih dejstava proruskih snaga u regionima Luganska i Donjecka.
– Povlačenje ukrajinskih snaga na razdaljinu a koje ne može artiljerijom da se gađa po naseljima na jugoistoku zemlje.
– Uspostavljanje objektivne i potpune međunarodne kontrole prekida vatre i praćenje stanja u bezbednosnoj zoni.
– Prekid dejstava ukrajinske vojne avijacije protiv civila i sela u zoni sukoba.
– Razmena zarobljenika po sistemu „svi za sve” bez postavljanja posebnih uslova.
– Uspostavljanje humanitarnih koridora za izbeglice i dostavljanje pomoći u Donbas.
– Obezbeđivanje direktnog pristupa ekipama za obnovu uništene i oštećene infrastrukture u Donbasu i obezbeđivanje pomoći za popravke.
Nemačka vlada je na to reagovala saopštenjem da neće suspendovati dodatne sankcije protiv Moskve jer nema potvrdu o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine.
– Nemamo pravu potvrdu o tome šta je tamo zapravo ili verovatno dogovoreno, niti kako će to biti primenjeno – izjavio je Štefen Zajbert, portparol Angel Merkel, nemačke kancelarke.
Svetski poslovni mediji pišu da bi, među sankcijama koje bi EU mogla sutra da uvede Rusiji, možda i najteže posledice po Moskvu mogla da prouzrokuje naredba Brisela SWIFT-u, međunarodnom sistemu za komunikaciju banaka, da prekine tu uslugu ruskim bankama. To znači da one i njihovi klijenti ne bi mogli da vrše transfer novca preko granica Rusije, a ta ekstremna mera već je primenjena protiv Irana 2012. godine.
Odluka lidera poklopiće se sa zaključcima dvodnevnog samita NATO koji danas počinje u velškoj prestonici Kardifu. Uoči samita Barak Obama, američki predsednik, posetio je juče Estoniju, gde je u prestonici Talinu kazao da je suviše rano za komentarisanje dogovora o prekidu vatre na istoku Ukrajine.
– Postoji prilika, videćemo da li će se konkretizovati – izjavio je Obama na konferenciji za medije s tamošnjim kolegom Tomasom Hendrikom Ilvesom.
Ilves je dan pre posete Obame zatražio od NATO da uspostavi stalne baze u toj baltičkoj državi. Ta Ilvesova želja poklapa se s najavam da bi NATO u poljskom gradu Ščećinu mogao da postavi bazu za brzo delovanje sa 4.000 vojnika, kako bi bili što bliže Rusiji.
