Evropska unija je i danas dosledno saopštila da neće izneti bilo kakav stav pre nego što se sazna ishod referenduma o nezavisnosti u Škotskoj, dok se u izjavama političara i komentarima medija u EU ukazuje i na mogući pritisak drugih pristalica nezavisnosti, otcepljenja, kao u Kataloniji, Baskiji, Belgiji.
Spominje se takođe presedan i podela u EU oko priznavanja jednostrano proglašene nezavisnoti Kosova, kao i otcepljenja Južnog Sudana, Istočnog Timora, a pravi se poređenje i s referendumom na Krimu i odlukom Rusije da ga prisajedini. Jedino što su čelnici EU predočili, pozivajući se na temeljni akt EU – Ugovor iz Lisabona, jeste nedoumica da li bi nezavisna Škotska mogla možda po skraćenom postupku biti primljena u Uniju, što smatra izabrani predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, ili bi morala pregovarati o članstvu, što je mišljenje sadašnjeg predsednika izvršnog tela EU Žoze Manuela Baroza.
Privatno, većina u krugovima EU ne skriva da bi za Uniju bilo povoljnije da Velika Britanija ostane celovita, iako se kaže da je tu paradoksalno da su pristalice nezavisnosti Škotske proevropski nastrojene i zalažu se za bolju socijalnu politiku, dok je britanska vlada konzervativna i najavila je svoj referendum, ali o izlasku Velike Britanije iz EU.
Moguće je, kažu britanski analitičari, da o ishodu „odluče neodlučni”, a to je deo ćutljive većine Škotlanđana koje brine šta će biti s njihovim penzijama i zdravstvenim osiguranjem, kako i koliki deo javnog duga Velike Britanije će na sebe morati da preuzme Škotska.
Zalog referenduma je i to da li bi nezavisna Škotska mogla zadržati funtu u monetarnoj uniji s Velikom Britanijom ili bi morala da se uklopi u evro, hoće li moći da ostane izvan obaveze ulaska u EU šengenski unutrašnji prostor bez granica.
Italijanski dnevnik Stampa misli da bi se moglo dogoditi da 2neke zemlje stave veto, a to su recimo one koje nisu nikad priznale otcepljenje Kosova od Srbije, upravo zato što se boje da to ne zarazi etničke manjine na njihovoj teritoriji, kao što su Slovačka i Rumunija, gde žive znatne mađarske manjine, Kipar, još uvek podeljen od turske vojne okupacije, Grčka, a da se ne govori i Španiji”.
Izvan EU su se neke uticajne zemlje oglasile kad je reč o referendumu u Škotskoj, pa je Kina, očigledno imajući na umu težnje muslimanske većine u oblasti Sinkjang da se otcepi, kao i težnje za nezavisnošću Tibeta, naglasila da „više voli jedinstveno Ujedinjeno
Kraljevstvo”.
Dok je američki predsednik Barak Obama saopštio da je „Velika Britanija izuzetan partner za Ameriku i snaga dobročinitelj u nestabilnom svetu”, istakavši da se „nada da će ostati snažna, moćna i ujedinjena”. Zagovornici mogućeg brzog ulaska nezavisne Škotske u EU kažu da je ta zemlja već u svoje zakone i praksu ugradile sve evropske propise i standarde, da je i Istočna Nemačka, iako posebna država, mogla da se ubrzanim postupkom ugradi u Zapadnu Nemačku i EU.
Takođe se kaže da EU ne može osporavati Škotskoj stečena prava i pripadnost EU, bez obzira kakav bio ishod tog upravo demokratskog prava Škotlanđana da se izjasne na referendumu.
To je potvrdila i vlada u Londonu, dajući saglasnost za takvo izjašnjavanje žitelja Škotske, uz istovremeno obećanje da će Škotskoj, ako ostane u Velikoj Britaniji, dati mnogo veća
ovlašćenja oko ubiranja poreza i raspolaganja budžetom.
