Ona je bila presrećna kada je saznala da nosi blizance, ali je igrom sudbine na svet donela samo jednu zdravu devojčicu. Bila je primorana da donese najtežu odluku u životu, i da dozvoli jednom detetu da umre, kako bi drugo imalo šansu za život.
Gospođica Dvinven Dejvis (30) je vlasnica obdaništa, i ona nije mislila da će to što je jedno od dece dobilo infektivni eritem (vrstu osipa koja se pojavljuje kod dece i nije opasna po odrasle) moći da naškodi njenoj nerođenoj deci. Međutim, ona nije znala koliko ovaj virus može da bude opasan za plod u razvoju, i ona ga je neznajući prenela na jednu od nerođenih devojčica, Martu.
– Na rutinskom pregledu u 12. nedelji sam spomenula babici da jedno dete u obdaništu ima infektivni eritem. Znala sam da može da se prenese kašljem i kijanjem, ali nisam znala koliku opasnost zapravo predstavlja – priča ova majka, i dodaje da ni babica u početku nije bila previše zabrinuta.
Oko 60 procenata odraslih je imuno na ovo oboljenje, a čak i ako majka prenese na dete ovaj virus, postoji samo pet posto šanse da dođe do kobnog ishoda. Doktori su testirali Dvinvev, i shvatili su da ona ipak nije imuna. Međutim, u tom trenutku nisu mogli više ništa da urade, jer se vakcina generalno daje pre trudnoće, nikako kada je plod već začet.
Do ovog akutnog oboljenja dovodi parvovirus B19, koji može da izazove jaku anemiju kod bebe u materici. Gospođica Dejvis se molila da virus ne pređe na bebe, ali je u 17. nedelji skenerom utvrđeno da je Marta obolela. Ovaj virus dovodi do naticanja bebe, koja se puni tečnošću i na kraju od toga može i da se udavi u materici.
– Tada su pred mene stavljena dva scenarija. Ili će se moja beba boriti protiv infekcije ili će nastaviti da se puni tečnošću dok joj srce ne stane. Saznanje da se dete bukvalno davi unutar mene je bilo poražavajuće. Osećala sam se bespomoćno jer nikako nisam mogla da joj pomognem. Samo sam se molila da obe prežive – kaže Dvinvev.
Ali, u 24. nedelji, Marta je bila izuzetno kritična. Tada su joj lekari predložili da se podvrgne transfuziji krvi, ali pošto je nosila blizance, ova procedura bi bila prilično rizična. Ona nije želela da rizikuje da izgubi drugu devojčicu, Kedi, i odlučila je da veruje doktorima i odbije terapiju.
– Doktori nisu mogli da garantuju da će transfuzija spasiti Martu, kao ni da virus neće preći na Kedi. Narednih sedam nedelja sam bila jako nervozna. Samo sam se molila da moja druga beba preživi. Nažalost, rečeno mi je da njeno srce ne kuca u 28. nedelji trudnoće, i onda sam morala obe da ih nosim narednih sedam nedelja – priseća se ona.
Transfuzija krvi je mođžda mogla da spase Martu,a li je isto tako mogla da ubije i Kedi, i ova majka je morala da donese najtežu odluku na svetu. Dvinvev, koja ima šestogodišnju ćerkicu Dilun Mejr, je donela odluku i držala je se do kraja. Ona je na kraju ipak rodila zdravu Kedi, a zajedno sa njom i mrtvorođenu Martu.
– Rodila sam dve bebe, ali samo jedna je otišla kući sa mnom. Držala sam Kedi u jednoj i Martu u drugoj ruci, i bilo je srceparajuće videti tako slatku bebu koja nema budućnost pred sobom. Presrećna sam što imam Kedi, ali to ne umanjuje bol zbog gubitka deteta. Volela bih da sam znala kakve opasnosti nosi infektivni eritem – kaže majka sada već petomesečne Kedi, dodajući da se nada da će drugi roditelji videti njenu priču, i da će to pomoći da se podigne svet o užasnim posledicama koje može da ima ovaj virus.
