Međunarodni eksperti su u četvrtak došli na mesto pada malezijskog putničkog aviona u Ukrajini uprkos jakim eksplozijama u blizini tog područja pod kontrolom pro-ruskih separatista gde se dve nedelje posle udesa raspoređuje i holandsko-australijska policijska misija.
Inspektori su konačno uspeli da dođu na to mesto posle nekoliko neuspelih pokušaja od nedelju zbog borbi, te je bilo nemoguće započeti istragu pada aviona koji je izazvao dalje pgoršanje krize i teške nove sankcije protiv Moskve.
“Njihova današnja misija je bila uspešna i vratili su se na bezbedno mesto”, objavilo je ukrajinsko Predsedništvo posle telefonskih razgovora šefa ukrajinske države Petra Porošenka s holandskim premijerom Markom Ruteom i australijskim Tonijem Abotom.
Odluka o primirju duž puta kojim su išli inspektori doneta je u četvrtak na sastanku u Minsku kontakt-grupe (Ukrajina, Rusija, OEBS) koja razgovara i sa separatistima, rekao je potpredsednik Vlade Ukrajine Volodimir Grojsman.
Ubrzo nakon dolasku na mesto pada aviona osam predstavnika OEBS-a, dva Australijanaca i dva Holanđanina, nekoliko jakih eksplozija čulo se ipak blizu mesta gde su olupina i delovi tela nekih od 298 žrtava iz “boinga 777” koji je najverovatnije oboren projektilom 17. jula. Ukrajinska vojska je četvrtak proglasila za “dan zatišja” u zoni borbenih dejstava na zahtev generalnog sekretara Ban Ki-Muna. Da bi se obezbedilo mesto pada aviona, Parlament Ukrajine je u četvrtak odobrio slanje 950 pripadnika oružanih snaga Holandije i Australije čije angažovanje treba da počne u petak.
Ruski istražitelji, koji će biti deo međunarodnog tima pod pokroviteljstvom Holandije, došli su u Kijev pre no što odu na mesto pada aviona.
Još ni jedan istražitelj koji bi trebalo da utvrdi uzrok pada aviona nije zbog bezbednosnih razloga otišao tamo. Tragedija aviona “Malejža erllajnsa” koja se uglavnom pripisuje separatistima i njihovim pokroviteljima u Kremlju, razljutila je svet i dovela do jačanja sankcija protiv Moskve, optužene da finansira pobunu u susednoj Ukrajini.
Kijev i dalje tvrdi da oružje konstantno stiže iz Rusije i tražilo je u četvrtak objašnjenje Moskve o novim vojnim vežbama koje uključuju angažovanje protiv-avionskih raketa S-300 u blizini rusko-ukrajinske granice.
Rusija koja se u ukrajinskom kontekstu suočava s najgorom krizom u donosima sa Zapada od kraja Hladnog rata, pogođena je sankcijama u vitalnim sektorima privrede, kao što su velike državne banke i energetika.
EU je formalno objavila u četvrtak sankcije usmerene posebno na najveću finansijsku instituciju Rusije, Sberbanku, koju je Vašington za sada poštedeo, a čije je uključivanje na evropsku listu kažnjenih bilo predmet spekulacija, jer ona učestvuje u finansiranju
celokupne ruske privrede.
Velike sile G7 zapretile su u sredu novim sankcijama ako Rusija odbije “da izabere put smirivanja” u Ukrajini.
Na vojnoj strani, predsednik Porošenko je rekao da “oružane snage uspešno vode široku ofanzivu” i da su zauzele “60 mesta za nedelju dana”. Po načelniku Generalštaba, očekuje se da Ukrajina za manje od mesec dana završi “aktivnu fazu” vojne operacije protiv proruskih separatista, pokrenute sredinom aprila, koja je rezultirala, po UN, s više od 1.100 mrtvih.
Ukrajinska vojska je saopštila da je izgubila jedanaest ljudi za poslednja 24 sata. Tri civila su poginula u pucnjavi u Lugansku, jednom od glavnih regionalnih uporišta pobunjenika. Taj grad skoro uopšte nema vode i struje.
Ukrajinske vlasti su smirile krizu sa ostavkom koju je pre nedelju dana najavio premijer Arsenij Jacenjuk, a Parlament u četvrtak odbacio.
Jacenjuk, ekonomista cenjen na Zapadu, pretio je da će napustiti polzozaj zbog odbijanja poslanika da podrže nepopularne zakone za rešavanje finansijskih problema države koja, uprkos velikoj međunarodnoj pomoći, tone u sve dublju recesiju. On je kasnije ublažio stav i prihvatio da ostane ako se donesu zakoni s merama fiskalne štednje, što je i učinjeno u četvrtak.
