Ministri odbrane NATO su odlučili da u Poljskoj i drugim članicama na istoku Evrope pojačaju snage i kapacitete kao uzvratne mere Rusiji zbog ukrajinske krize, dok ih je Moskva kritikovala ove odluke atlantskih saveznika, uz ocenu da to vodi novom 'hladnom ratu' i mogućoj trci u naoružavanju.
Ova mera učinjena je sa ciljem da se osnaži sposobnost NATO da se sučeli s budućim pretnjama i izazovima u regionu.
To je saopštio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen na zasedanju ministara Atlantskog saveza, koje se danas završava u Briselu.
Na zasedanju je dogovoreno da svi saveznici daju doprinos tom jačanju sposobnosti ili razmeštaju trupa i naoružanja, a Rasmusen je snažno pozdravio odluku Amerike da izdvoji milijardu dolara za dodatne trupe, oružje i snaženje vojne moći atlantskih saveznika na evropskom istoku.
Rusija je upozorila da se time krši osnivačka povelja Saveta NATO-Rusija iz 1977. kojom je Atlantski savez po okončanju „hladnog rata” preuzeo obavezu da neće razmeštati veće borbene snage u srednjoj i istočnoj Evropi koje bi zapretile bezbednosti Rusije.
Rusija se takođe obavezala da neće upućivati „preteće trupe” i naoružanje na granice prema članicama NATO, a obe strane su se obavezale da neće smatrati jedni druge protivnikom ili neprijateljem.
Rasmusen je rekao da Rusija još nije povukla sve trupe s granice s Ukrajinom, da i dalje podržava pobunjenike na istoku te zemlje. On je odbio tvrdnje da je ukrajinska kriza izazvala neki novi „hladni rat”, uz tvrdnju da ponašanje Rusije „podseća na hladnoratovsko razmišljanje starog kova”.
Prema rečima Rasmusena, došlo se do „neodržive situacije” zbog toga što je, po proceni NATO saveznika, Rusija u poslednjih pet godina izdatke za odbranu uvećala za pedeset odsto, dok su atlantski saveznici u istom razdoblju svoje vojne rashode smanjili.
„Ono što smo videli u Ukrajini je bio znak za buđenje”, dodao je čelnik NATO koji je naglasio da je Vašington izdvajanjem milijarde dolara za vojno jačanje saveznika na istoku Evrope dao „jasan znak privrženosti Amerike Evropi i jačanju međuatlantske veze”.
Ministri odbrane NATO su usvojili Akcioni plan za spremnost koji će biti razrađen na susretu vođa Atlantskog saveza u septembru. Taj plan obuhvata jačanje NATO snaga za brzo uzvraćanje, NATO obaveštajnog i mehanizma ranog upozoravanja, kao i obezbeđivanje naoružanja i snabdevanja i usredsređivanje manevara na „specifičnije odbrambene izazove”.
Generalni sekretar NATO Rasmusen je, pored ostalog, ukazao na dogovor Danske, Nemačke i Poljske da krenu u stvaranje Multinacionalnog severoistočnog korpusa u Poljskoj.
Na zasedanju je utanačen i dogovor o novoj zajedničkoj politici odbrane od sajber, informatičkih napada.
