Od jednostavno čudnih, pa do sasvim čudnih i gotovo pa neprihvatljivih - ovo su najbizarniji uskršnji običaji širom sveta.
Dok se na našim prostorima za Uskrs praktikuje tucanje jajima, čemu se naročito raduju deca, mališani iz Finske ovaj praznik proslavljaju na malčice drugačiji način.
Naime, tamo tradicija nalaže da deca načađave lice, navuku na sebe što šarenije jakne i šalove i krenu u obilazak komšiluka preklinjući za slatkiše. Pritom, sa sobom nose i metle i čajnike. Dobri ljudi im onda daju čokoladna jaja, a među „prilozima“ je obavezan i Mämmi, njihov tradicionalni kolač.
Ova tradicija više podseća na Noć veštica nego na tradicionalan Uskrs na kakav smo navikli, naročito zato što se u pojedinim delovima Finske pali i vatra kako bi se rasterale veštice.
U Gvatemali se Uskrs takođe proslavlja na, za nas, neuobičajen način. Tamo je, naime, običaj da se formira parada u glavnim gradskim ulicama, a narod tamo pravi privremeni „tepih“ koji se sastoji od piljevine, cveća i povrća.
Motivi na tepihu su različiti – ima tu cveća, životinjskog sveta, maski i mnogo toga drugog. Taj tepih od glavne lokalne ulice vodi do crkve, kako bi parada koja imitira poslednje Isusove sate pre raspeća mogla da prođe tim putem.
Poljska i Mađarska takođe ne zaostaju u „čudnim“ tradicijama. U Poljskoj se za Uskrs, naime, odvija tradicija pod imenom Smingus – Dyngus, što se može prevesti i kao „mokri ponedeljak“, a tada dečaci i momci polivaju prolaznike kofama vode ili plastičnim pištoljima na vodeno punjenje.
Mađarska neguje poprilično slične običaje, s tim što muškarci naparfemisanom vodom polivaju žene, jer se veruje da će to podstaći njihovu plodnost, a zatim ih i mole za poljubac.
Sasvim neobične uskršnje običaje neguju Norvežani. Naime, kod njih je prolećni raspust duži nego u ostalim zemljama Evrope, pa zato imaju i više vremena da se bave zabavnim stvarima, a uglavnom vole da čitaju krimi romane i književnost sa elementima zagonetki.
Zbog toga je u ovoj zemlji nastao sasvim poseban književni žanr pod imenom Uskršnji trileri, odnosno Påskekrimme. Ova tradicija se proširila na sve aspekte života, pa tako u Norveškoj za Uskrs možete kupiti pahuljice, mleko i novine koji su oslikani krvavim scenama ubistava, a pored njih je odštampana i kratka priča koja tera strah u kosti.
Farbanje jaja jeste poteklo iz Evrope, ali Švajcarska ovu tradiciju shvata najozbiljnije. Tamo se naime, za vreme Uskrsa baš sve dekoriše šarenim jajima – fontane, bunari, gradski trgovi – gde god pogledate, naići ćete na neko šareno jaje.
Nemci takođe neguju sličan običaj, ali podignut na viši nivo – tamo se naime dekorišu čitava drveća, pri čemu uskršnja jaja vise sa svih dostupnih grana.
Svi nabrojani običaji možda i jesu malo uvrnuti, ali garantujemo vam da ne želite da se u vreme Uskrsa nađete u Češkoj ili Slovačkoj.
Tamo, naime, muškarci svojeručno prave bičeve od vrbinih grana i ukrašavaju ih mašnicama. Zatim izlaze na ulicu, gde vole da tim istim bičem „opale“ prolaznice ne bi li ih načinili plodnijima. Naravno, svrha ovoga nije nanošenje bola ženama, ali nenaviknutom posmatraču scena može izgledati malo neprikladna.
