Nemačka nije zainteresovana za eskalaciju sukoba sa Rusijom. Radi se na smirivanju situacije jer više od 6.000 nemačkih firmi i 300.000 poslova zavisi od Rusije.
Nemački političari, poslovni ljudi i većina građana su protiv kažnjavanja Rusije.
Reči Angele Merkel, propraćene uverenjem da Zapad još nije dostigao tačku spremnosti da uvede ekonomske sankcije Rusiji, odražavaju stav ne samo nemačkog kancelara, već i nemačke poslovne zajednice i većine Nemaca, koji se protive uvođenju embarga Moskvi.
Za razliku od američkog zalaganja za front kažnjavanja Moskve zbog pripajanja Krima, Berlin je uveren da će sankcije biti nepotrebne i zalaže se za političko rešenje.
Trenutno razapet između zahteva saveznika s druge strane Atlantika i sopstvenih interesa, Berlin drži liniju između uvođenja nekih sankcija, ali do granice krupnijih interesa. Nemački „Metro” je obustvavio planove za Rusiju, razvojna banka KFV stopirala ugovor sa ruskom bankom VEB, vredan 900 miliona evra, za investicije u srednja preduzeća.
Nemačka vlada je na neodređeno vreme suspendovala planirani ugovor vredan 100 miliona evra za odbrambenu grupu „Rajnmetal” o izgradnji trening centra za ruske snage. Ali, BGA, glavno nemačko trgovinsko telo je upozorilo da bi dalje ekonomske sankcije Rusiji bile „stvarna katastrofa”.
O tome nedvosmisleno govore razvijene ekonomske veze Berlina i Moskve. Prošle godine, bilateralni obim njihove trgovine iznosio je 77 milijardi evra. Oko 6.000 nemačkih firmi i preko 300.000 poslova zavise od ruskih partnera, sa ukupnim obimom investicija vrednih 20 milijardi evra.
Nemačka je trenutno u EU najveći izvoznik u Rusiju. Nemačke automobilske kompanije bile bi prva žrtva sankcija Moskvi, jer oko polovine tog izvoza čine vozila i mašine. Folksvagen, Be-Em-Ve, MAN rade u Rusiji. Opel, koji je 2013. godine prodao 80.000 automobila u Rusiji, prošle nedelje je saopštio da već oseća posledice napetosti s Moskvom.
Nemačka je zavisna od ruske energije. Oko 35 odsto gasa joj stiže upravo od Moskve, kao i 30 odsto nafte. Od ukupnog izvoza ruskog gasa Nemačkoj ide dvadesetak procenata, pa je ova zemlja za Moskvu drugi najveći kupac ovog energenta, odmah iza Ukrajine.
Rusija je, kao glavni nemački snabdevač energentima, ali i drugim sirovinama, prema rečima ministra finansija u Moskvi Antona Siluanova, zabrinuta zbog mogućih efekata sankcija, posebno pošto su vodeće globalne agencije snizile kreditni rejting najvećih ruskih energetskih kompanija. Ipak, on je uveren da nema osnova za brigu o stabilnosti ukupne ruske ekonomije. On veruje da sankcije mogu da budu samo privremene:
– Mi imamo dobre uslove za biznis, a sankcije nisu potrebne niti Rusiji, niti zapadnim kompanijama – smatra on.
