Vapaji Marijam Kaovleh službenicima UN da joj daju hranu nisu pomogle. Odlučila se na najgore.
Polila se benzinom i zapalila. Marijam ne dozvoljava nijednom od svoje četvoro dece da je vide. U bolnici je posećuje samo muž Ahmad al Daher, koji proviruje iza stakla u njenu sobu u kojoj u zavojima leži žena u čiji se osmeh zaljubio pre 24 godine.
– Izabrala sam smrt radije nego da gledam kako moja deca umiru milion puta preda mnom – kazala je ona novinarima Si-En-Ena koji su sa Marijam komunicirali putem interkoma, pošto je bolničkom osoblju dozvoljeno da joj uđe u sobu.
Marijam je, kao i mnogobrojne izbeglice iz Sirije, sa razbuktavanjem građanskog rata rešila da napusti dom nakon što se našla na liniji sukoba snaga predsednika Bašara al Asada i islamističkih pobunjenika. Sa mužem i četvoro dece iz grada Homsa, jednog od simbola užasa tog rata, prebegla je pre dve godine u susedni Liban.
Tu im je život bio težak i jedva su sastavljali kraj s krajem, a najveća borba bila je omogućiti deci uzrasta od 13 to 22 godine da pohađaju školu i fakultet. Situaciju je dodatno težom činilo oboljenje krvi kod troje od četvoro njihove dece. Ona su teško varila određene vrste hrane, a njihova upotreba mogla je deci da izazove hemolitičku anemiju.
Porodica se tokom boravka u Libanu u prvih šest meseci oslanjala na pomoć koju im je obezbeđivao Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR) i Svetski program za hranu. Ove organizacije potom su napravile presek ranjivosti izbegličke populacije i zaključile da oko 30 odsto izbeglih mogu sami o sebi da se staraju. Zbog toga je pomoć umanjena, a Marijamina porodica je iz nje isključena.
Oni tvrde da su se žalili i odgovora nije bilo, zbog čega je Sirijka redovno odlazila u registracioni centar UNHCR u libanskom gradu Tripoliju.
– Išla sam stalno tamo, govorila im da mora da su pogrešili. Lagali su me, rugali su mi se, vikali na mene da odem odatle – rekla je Marijam.
Ona im je zapretila da će se zapaliti, ali je nisu slušali. Očevici kažu da su videli Marijam kako se posipa benzinom i u par sekundi se pretvorila u buktinju.
– Samo je pala na tlo i počela da gori – kaže čovek koji radi u skladištu hrane.
Iz UN sada tvrde da su bili u pravu, ali proveravaju da li mogu porodicu nesrećne žene da ubace na listu.
