Nobelovu nagradu 1964. za rad koji je doveo do lasera, podelio je s dva ruska naučnika, Aleksandrom Prohorovim i Nikolaje Basovim, koji su nezavisno došli do sličnih ideja.
Naučnik Čarls Tauns, koji je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za rad na pronalasku lasera, preminuo je u 100. godini, saopštio je Univerzitet u Kaliforniji.
Foto: Wikipedia
“Čarli Tauns je imao ogroman uticaj na fiziku i društvo uopšte”, rekao je Stiven Bogs, šef odeljenja za fiziku na Univerzitetu Kalifornija na kojem je Tauns bio profesor emeritus.
Tauns i fizičar Artur Leonard Šavlov, inače njegov zet, 1958. su smislili da iskoriste ogledala na krajevima cevi ispunjene gasom kako bi pojačali svetlost, što je dovelo do izuma lasera.
Tauns je takođe bio pionir o oblasti infracrvene astronomije. UZ pomoć lasera, Tauns i njegove kolege su detektovali prve kompleksne molekule u međuzvezdanom prostoru i prvi izmerili masu crne rupe u centru Mlečnog puta, navodi se na sajtu Univerziteta u Kaliforniji.
On je do prošle godine svakodnevno posećivao Univerzitet u Kaliforniji gde je radio ili u svojoj kancelariji ili u laboratoriji za istraživanje svemira.
Nobelovu nagradu 1964. za rad koji je doveo do lasera, podelio je s dva ruska naučnika, Aleksandrom Prohorovim i Nikolaje Basovim, koji su nezavisno došli do sličnih ideja.
Tauns je često isticao značaj vere i 2005. godine je dobio Tepleton nagradu.
