Džilijan Loren uzdrmala je svet knjigom o moćnicima koji podvode maloletnice, a u vlasništvu imaju palate, 9000 automobila i hotele.
Džej Leno, Elen DeDženeris i RIčard Brenson samo su neke od javnih osoba koje su pozvale, prema pisanju New York Posta, na bojkot poznatog Beverly Hills hotela u Holivudu.
Razlog takvom neobičnom bojkotu hotela koji je u vlasništuvu Brunejskog sultana je uvođenje šerijatskog prava u tu državu.
– Teorija tvrdi da je Alahov zakon okrutan i nepravedan – kazao je sultan Burneja Hasanal Bolkiah najavljujući uvođenje šerijatskog prava, dodajući da mu je „sam Alah rekao da je njegov zakon zaista pravedan”.
Prema strogim šerijatskim zakonima, bičevanjem, kamenovanjem na smrt, amputacijom udova i zatvorom se, među ostalim, kažnjava: izostanak s molitve petkom, trudnoća izvan braka, nošenje nedolične odeće, krađa, preljuba, homoseksualnost, konzumiranje hrane i pića u javnosti u vreme ramazana, ali i zapošljavanje dadilje koja nije muslimanka, odbijanje nošenja hidžaba, upotreba reči „Alah” od strane hrišćana, kao i rasprave o veri u kojima učestvuju osobe koje nisu muslimani.
Haremi prepuni maloletnica
Za najavu 67-godišnjeg sultana, koji državu kojom vlada decenijama usmerava prema praktikovanju šerijatskog prava, nema jasnog motiva, jer naftom bogati Brunej uživa potpunu nezavisnost i nije na meti islamskih ekstremista.
Pakao iza fasade raja? Prizor iz Bruneja
U tekstu iz lista „Vanity Fair” iz 2011. brunejski sultan i njegov jednako dekadentni brat princ Džefri opisani su kao hedonisti. Sultan živi u palati sa 1788 soba, 257 kupatila, pet bazena, džamijom, salom za bankete koja može ugostiti 5000 ljudi i garažom u kojoj je 110 automobila.
Za 50. rođendan sultan je izgradio stadion, a nastupio je Majkl Džekson koji je za tri koncerta zaradio 17 miliona dolara.
Princ Džefri, 59-godišnjak, živi u drugoj palati i bio je vlasnik 152-metarske jahte nazvane „Sise”, dok je dva broda nazvao „Bradavica 1″ i „Bradavica 2″, nikako ne shvatajući zbog čega mnogi takve nazive smatraju neukusnim i infantilnim.
Braća su u svetu poznata po orgijama i haremima koje čine uglavnom maloletnice.
Magazin „Forbes” je 2012. klasifikovao Brunej kao petu najbogatiju državu na svetu, ali list „New York Post” naglašava da zabave ima vrlo malo jer je alkohol zabranjen, a noćni život gotovo ne postoji.
Sultan i njegov brat u neku se ruku drže šerijatskih zakona: kao što je propisano, svaki od njih ima nekoliko žena i porodica. Ali sve ostalo rade protivno Kuranu.
Silovani model
– Radi se o dvostrukim standardima. Oni imaju više novca od ikoga drugog – ističe Džilijan Loren koja je napisala knjigu „Neke devojke” o svom životu u Džefrijevom haremu.
O životu vladara Bruneja se zapravo nije znalo sve do 2001. godine, kada je princ Džefri bio prisiljen da rasproda svoje lične stvari nakon što je državnu blagajnu koristio za plaćanje sopstvenih užitaka. I njegov brat sultan koristi državnu blagajnu kao privatni bankomat, a u Bruneju je strogo zabranjeno raspravljati na koji način vladarska porodica troši.
Prvi put su 1997. javno razotkriveni haremi i orgije u Bruneju o kojima se dugo nagađalo zahvaljujući bivšoj Mis Amerike Šenon Marketic, koje je tužila princa Džefrija i sultana Hasanala. U tužbi je navela da joj je agencija ugovorila jednodnevni posao za 3000 dolara na Bruneju.
Umesto toga, tvrdila je 1997. Marketiceva, postala je seksualna robinja, prisiljena da pleše svaku noć u prinčevom privatnom disko-klubu.
Marketic je za „People” magazin izjavila da su je drogirali i zlostavljali, pa je nakon povratka u SAD tužila sultana i princa za 10 miliona dolara.
Maloletne devojčice
Braća su se pozvala na diplomatski imunitet, a sultan je optužbe okarakterisao kao „gore od ubistva”.
Tužba je odbačena. Loren, koja je postala haremska devojka sa samo 18 godina, ne veruje u optužbe koje je iznela Marketiceva.
– Njeni opisi onoga šta se događa na zabavama ne izgledaju istinito – rekla je.
Nakon što su sletele u Brunej, opisuje Loren, sve su devojke bile prisiljene da predaju svoje pasoše. Upozorili su je da sve vreme pazi šta radi jer je neprestano pod nadzorom. Morala je da smrša, a ako bi to bio problem, lekar je osiguravao tablete za mršavljenje.
Loren je morala da se klanja članovima vladajuće porodice svaki put kada su prolazili pored nje, nije smela da im se obraća bez dozvole i morala je da pogne glavu kako bi bila niža od Džefrija, koji je od devojaka tražio da ga zovu Robin, jer je to ime smatrao više američkim.
Voleo je američke automobile, odeću i pop-kulturu, a posebno su mu bile privlačne mlade Amerikanke.
– Kako je njegova raskalašenost rasla, tako je rastao i broj američkih devojaka – opisuje Loren.
– Listao je časopise i govorio ‘želim ovu ženu’, pa bi ih nakon toga naručivao – seća se ona.
Loren je bila jedna od retkih zapadnjakinja koje su nametnutu pokornost dobro podnosile. U haremu je većina devojaka bila s Filipina, a mnoge su bile 15-godišnjakinje.
– Maloletnost tamo nije takav problem kao ovde – kaže.
Devojke su bile smeštene u Džefrijevoj palati koju nisu smele da napuštaju.
– Ludite zbog dosade – ističe Loren.
Prošle su nedelje pre nego što je bila odabrana, nakon čega su je odvezli u neku zgradu, gde su je zaključali u stan.
– Prošla su četiri sata pre nego što se princ pojavio. Nakon seksa, legao je kraj mene na tri sekunde, pljesnuo me po zadnjici i rekao: Bilo je dobro. Kasnim na sastanak – piše Loren u svojoj knjizi.
