Koliki je zaista uticaj Rusije i Zapada u Srbiji? Najpre je o tome govorio šef delegacije EU u Srbiji, koji iza zatvorenih vrata tvrdi da se povećao uticaj Moskve. Potom je premijer Vučić rekao da ima i zapadnih pokušaja uticaja, i to kroz finansiranje projekata i nevladinih organizacija.
– Sigurno da ima, ali ima li njihove ‘meke moći’ i ne samo meke, kroz finansiranje raznih projekata koji se njima sviđaju i finansiranje raznih organizacija, pa ima, koliko hoćete. Rusi, svakako imaju manje organizacija pod svojom kontrolom i mnogo manji nevladin sektor, nego što ih imaju zapadne zemlje i organizacije – navodi Vučić.
Novu-staru polemiku ponovo je pokrenuo je šef delegacije EU u Srbiji izjavom da je ruska “meka moć” i medijsko prisustvo daleko veće nego ranije. To je rekao u Briselu, iza zatvorenih vrata, na redovnom sastanku Radne grupe za proširenje, što nije zvanično potvrdio, ali ni demantovao.
Nekoliko dana kasnije, Vašington post donosi još detaljniju analizu: u Beogradu, pišu, 109 organizacija radi na promociji rusko-srpskih odnosa, dok kao medijski uticajne navode RT i Sputnjik. Urednica portala i radija, koji u Srbiji deluje od prošle godine, nema problem da odgovori na pitanje ko ih finansira.
– Finansira nas ruska država, vrlo otvoreno, vrlo transparentno, vrlo jasno – navodi Ljubinka Milinčić, glavna urednica Sputnjika.
Iako finansira, ne znači da utiče na uređivačku politiku – tvrdi glavna urednica Sputnjika.
– Ako se naš uticaj sastoji u tome da pokažemo da postoji i druga strana, da nije sve onako kako pišu naši dosta uniformisani mediji, onda smo mi veoma uticajni, a koliko smo uticajni, to govori činjenica da o nama tako često pišu na Zapadu – objašnjava Milinčićeva.
Uticaj Zapada, s druge strane, uglavnom se posmatra kroz delovanje nevladinih organizacija. Ni oni ne kriju gde traže novac za projekte, ali tvrde da je njihov uticaj manji nego što se misli, i dodaju – vlast bi volela da je još i manji.
– Ono što su glavni ciljevi kada se konkuriše za neki projekat jeste to, vladavina zakona, nekad su to ljudska prava, nekad dečja prava, nekad je nasilje u porodici. To su šire oblasti, kada mi konkurišemo, mi jednostavno pronalazimo sistem koji bi odgovarao društvu u Srbiji, da se sa tim stvarima izađe na kraj, da se protiv njih bori – navodi Maja Stojanović iz “Građanskih inicijativa”.
Delovanje, uticaj ili “meku moć” Istoka i Zapada ne treba poricati, smatra novinarka Ljiljana Smajlović. Postojao je i postojaće. Sa izjavom premijera da organizacije novcem koji dobijaju sa Zapada neretko pokušavaju da destabilizuju vlast, delimično se slaže.
– Ovaj deo Evrope nije nevažan, a politika je delatnost u kojoj nagrađujete svoje prijatelje, i zastrašujete svoje protivnike. I Istok i Zapad, i Amerikanci i Rusi žele da pokažu da ovde imaju pristalica. I mislim da se to ne radi nužno da bi se destabilizovala snažna vlast. Mada, treba reći pošteno, Vašingtonu, Briselu i Moskvi odgovara da imaju uticaj na naše birače, nezavisno od naše vlasti, i to je njima pregovarački, ucenjivački potencijal – objašnjava Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a.
Zainteresovanima za ovo područje, premijer poručuje da je on zainteresovan da sačuva zemlju. Dodaje – suvereni smo i nezavisni. Ljiljana Smajlović smatra da Srbija ne treba da se odlučuje, već da primeni lekcije iz vremena stare Jugoslavije, koja je sa Zapada i Istoka uzimala ono što joj je, u datom trenutku, odgovaralo.
