Iz nedelje u nedelju, sve je više izveštaja širom sveta o porastu nasilja nad ženama.
Otmica skoro 300 učenica u Nigeriji, kamenovanje do smrti trudne Pakistanke jer se udala za čoveka koga voli, rašireno silovanje u mnogim ratnim zonama, napad mentalno poremećenog mladića na sestrinstvo na jednom koledžu u Kaliforniji su samo neki od događaja koji su šokirali javnost i koji ukazuju na porast nasilja.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je nasilje nad ženama epidemijom, izračunavši da će u budućnosti jedna od tri žene širom sveta biti na meti seksualnog ili fizičkog nasilja – najčešće od muža ili muškog partnera. Uprkos porastu nasilja i retorike mržnje prema ženama, borci za njihova prava ipak vide razloga za nadu.
“Nasilje se svuda dešava, to nije ništa novo. Ono što je novo je da ljudi u SAD i globalno dolaze i kažu ‘što je mnogo, mnogo je’, i počinju da smatraju odgovornima vlade i lidere institucija”, smatra Sera Sipel, predsednica vašingtonskog Centra za zdravlje i jednakost polova.
Čak i u Indiji, gde su prošle nedelje dve tinejdžerke silovane i ubijene, pa potom njihova tela obešena o drvo manga, primetni su znaci promene.
Javni gnev zbog grupnog silovanja i ubistva 23-godišnje studentkinje 2012. odveo je do toga da je indijska vlada modifikovala zakon kojim se povećava zatvorska kazna za silovatelje. U aprilu je sud osudio trojicu muškaraca na smrt zbog silovanja jedne fotoreporterke u Mumbaju.
U SAD, vojska je saopštila da će pojačati napore u borbi protiv seksualnog nasilja među vojnim licima, a administracija predsednika Baraka Obame zastupa i borbu protiv seksualnog nasilja na koledžima i univerzitetima.
Sekretarijat obrazovanja je pre mesec dana, prvi put, objavio listu škola koje su pod njegovom istragom o tome kako su reagovale na problem seksualnog nasilja u svojim školskim klupama.
Američka senatorka Barbara Bokser, zajedno sa nekoliko kolega, predstavila je 8. maja Međunarodni akt protiv nasilja nad ženama, zakon čija je namera da se nasilje protiv žena postavi kao viši diplomatski prioritet SAD.
Takođe od 10. do 13. juna u Londonu će šef britanske diplomatije Vilijam Hejg i glumica Anđelina DZzoli zajednički predsedavati prvim Globalnim samitom za okončanje seksualnog nasilja u konfliktima.
“Od suštinske je važnosti da bacimo svetlo na to kako je prožimajući ovaj problem. Od vrha do dna, od svetskih lidera do članova porodica, ljudi moraju da preuzmu odgovornost”, rekla je Džulija Drost koja se bori za prava žena u okviru humanitarne organizacije Amnesti internešenel.
Mnoge žene u poslednje vreme i na Tviteru, sa haštagom YesAllWomen (DaSveŽene) razmenjuju svoja iskustva svakodnevnog maltretiranja i seksizma.
“Ljudi počinju da povezuju nasilje i način na koji su žene svakodnevno tretirane”, ocenujuje izvršna direktorka odseka za prava žena iz Hjuman rajts voča Lizl Gerntholc.
Ona je pozdravila povezivanje žena preko društvenih mreža i izražavanje solidarnosti sa žrtvama nasilja.
“Ovo pitanje počinje da se ozbiljnije shvata nego što je to bilo ranije. Vlade počinju da priznaju odgovornost države u prevenciji nasilja prema ženama, čak i u kući, i odgovornost da privedu počinioce pravdi”, rekla je Gerntholc.
Sledeći je krucijalni korak, prema Gerntholc i drugim aktivistima, da se angažuje više dečaka i muškaraca u razbijanju polnih stereotipa i osudi nasilja prema ženama.
