Entoni Maslin i Marita Noris na kobnom malezijskom letu ostali su bez svojih najmilijih: dece Mo (12), Evi (10) i Otis (8) i Maritinog oca Nika. Ovo je pismo o njihovoj patnji.
Roditelji su ostali u Amsterdamu, dok je deda Nik sa decom bio u malezijskom avionu koji je 17. jula oboren iznad Ukrajine.
Ovo je njihovo pismo, koje je objavilo Ministarstvo spoljnih poslova Australije:
Poruka vojnicima u Ukrajini, političarima, medijima, porodici i prijateljima
Naš bol je intenzivan i nemilosrdan. Živimo u paklu iznad pakla.
Naša deca nisu ovde sa nama – moramo da živimo sa ovim užasnim saznanjem svakog dana do kraja naših života.
Niko ne zaslužuje ovo kroz šta mi prolazimo.
Čak ni ljudi koji su ubili našu celu porodicu na nebu.
Nijedna mržnja na svetu nije jaka kao ljubav prema našoj deci, Mo, Eviju i Otisu.
Nijedna mržnja na svetu nije jaka kao naša ljubav prema dedi Niku.
Nijedna mržnja na svetu nije jaka kao ljubav koju osećamo jedno prema drugome.
To je nešto što nam daje malo utehe.
Želimo da svako ko pravi odluke koje se tiču nas i ostalih žrtava nesreće zapamti ovo.
Do sada, od kako smo došli kući, okruženi smo prijateljima i porodicom. Molimo se da se ovo nastavi i dalje, jer je jedino ljubav ono što nas održava živima.
Želimo da i dalje znamo o vašim životima, i dobro i loše. Više nemamo život koji želimo sami da živimo. Zato želimo da zahvalimo svima, neverovatnim prijateljima, porodici i zajednici, i da vam kažemo da vas sve puno volimo.
Želimo da zamolimo medije da poštuju našu i privatnost naših prijatelja i porodice – bol nije priča.
Iskreno vaši,
Entoni i Marita.
