Jedan od najstarijih i najuglednijih Srba u Kanadi, unuk-imenjak znamenutog srpskog državnika Nikole Pašića umro je u Torontu.
Oproštajna poseta i molitva biće održana sutra u jednoj kanadskoj pogrebnoj instituciji, a opelo u utorak u srpskoj crkvi “Sveti Sava”.
– Nikola Pašić je bio obrazovan intelektualac i oštrouman sagovornik. Živeći skoro čitav vek bio je svedok i učesnik mnogih zbivanja iz srpske i svetske istorije. Zdušno je podržavao rad penzionerske organizacije ‘Srbi građani sveta’ u Torontu na čijem sam čelu – izjavila je za Betu Snežana Bošković, koja je, uz najbližu Pašićevu rodbinu (porodice sina i ćerke) često bila u bolesničkoj sobi do njegove smrti.
Nikola Pašić (1918-2015) jedan je od dvojice Pašićevih unuka, drugi, arhitekta Vladislav bio je emigrant u Švajcarskoj i umro je u Ženevi 1978.
– Bili smo deca da bih se sećao detalja iz susreta sa slavnim dedom. Jednom smo ga upitali da li svoju dugu bradu drži ispod ili iznad pokrivača. Čitavu sedmicu se’nervirao’ jer ‘nije znao’ tačan odgovor. Bio sam tek osmogišnjak kad je deda umro 1926. Brat i ja
koračali smo pored kovčega – izneo je svojevremeno za Betu svoja sećanja Nikola Pašić unuk.
On je naglašavao da dedino ime nosi s najvećom ljubavlju ne samo kao njegov unuk već i zato što je on bio najveći srpski drzavnik.
Nikola Pašić unuk rođen je u Parizu 26. novembra 1918. i skoro ceo život proveo je van otadžbine. Školovao se u Briselu, Rimu i Londonu. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik pokreta Draže Mihailovića i logoraš na Banjici odakle je 1943. uspeo da pobegne.
Godinu potom izbegao je iz zemlje i dospeo do Engleske gde je na Oksfordu dovršio studije prava započete uoči rata i zatim radio skoro deceniju. U Kanadu se preselio 1956. gde je u Torontu živeo sa suprugom Zorom i radio kao pravni stručnjak i javni beležnik (notar).
Jedan je od osnivača (1981) i višegodišnji (do 1993) predsednik najznačajnije srpske nepolitičke organizacije ne samo u Kanadi, Srpske nacionalne akademije, čuvara nacionalne baštine koja je gradila most između matice i rasejanja, dovodila u Kanadu istaknute srpske književnike i druge intelektualce, pomagala novodošlima.
Nikola Pašić je jedan jedini put iz Kanade posetio otadzbinu (2001), ali je pomno i aktivno pratio sva politička i druga zbivanja. Kao pasionirani istoričar pomno je proučavao istoriju Srbije, naročito tragična zbivanja u Drugom svetskom ratu. Naslov jednog od njegovih novijih obimnih radova je “Neki pogledi na dalja istraživanja o
Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji”.
Pašić je predano težio i radio na istorijskom srpskom izmirenju pripadnika zaraćenih strana i želeo da ono bude ostvareno simbolično – podizanjem spomenika svim
žrtvama, ali i stvarno – nacionalnim jednstvom srpskog naroda u matici i dijaspori.
