Nestali malezijski avion nije prvi takav slučaj, slično se desilo 2003. u Angoli.
Sumnjivi predmeti u moru kod Indonezije
Jedan grčki teretni brod je pozvan da proveri sumnjive predmete koji plutaju morem, a
pretpostavlja se da bi mogli biti koferi putnika malezijskog aviona nestalog sa 239 ljudi pre desetak dana, javio je atinski radio „Skai”.
Grčki brod „ELKA Atina” (ELKA Athina) koji je u tesnacu Malaka, zapadno od glavnog malezijskog kopna, vlasti susedne Indonezije su pozvale da, zajedno s nekoliko drugih brodova, „požuri da bi proverio sumnjive plutajuće predmete koji liče na kofere, a mogu biti iz ‘boinga’ kompanije ‘Malezija erlajns’ (Malaysia Airlines) nestalog još 8. marta”, objavljeno je na www.skai.gr.
Grčki brod, u vlasništvu, firme „Juropijan prodakt kerijers” (European Product Carriers) stići će u oblast u koju je poslat već danas, dodaje „Skai”.
Grčki radio prenosi i da je Ministarstvo saobraćaja Malezije, u potrazi za nestalim “boingom 777”, danas zatražilo pomoć zemalja kroz koje prolaze dva vazduhoplovna koridora koje je mogao da koristi taj avion.
To su, sa severozapada ka jugoistoku: Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Turkmenistan, Pakistan, Bangladeš, Indija, Kina, Mjanmar, Laos, Vijetnam, Tajland, Indonezija i Australija.
Uz pomoć SAD, koje su već angažovane u potrazi, danas je zatražena i pomoć vlasti Francuske.
Otmičari su nestali Boing nameravali da zabiju u malezijske bliznakinje?
Prošlo je više od nedelju dana od nestanka Boinga 777 Malaysia Airlinesa sa 239 putnika i članova posade, a nakon niza teorija o mogućem uzroku njegovog nestanka sve se češće spominje ona o mogućem terorističkom činu.
Nekadašnji pripadnik terorističke mreže al-Kaide Sajid Badat izneo je proteklog utorka na njujorškom sudu tvrdnju da su četvorica ili petorica muškaraca iz Malezije skovala plan otmice aviona tako što bi u pilotsku kabinu upali detonacijom bombe, koju bi jedan od njih sakrio u svojoj obući, piše ugledni londonski list ‘Daily Telegraph’.
Badat je putem videolinka sa tajne lokacije negde u Velikoj Britaniji svedočio na suđenju Sulaimanu Abu Ghaithu, zetu likvidiranog šefa al-Kaide Osame bin Ladena te je kazao da se susreo sa skupinom malezijskih džihadista, od kojih je jedan bio pilot.
Našli su se u Afganistanu gde im je on lično, kako kaže, uručio cipelu opremljenu skrivenom bombom.
– Dao sam jednu cipelu s bombom tim Malezijcima, mislim da su tako hteli da dođu do kokpita – rekao je Badat navodeći da im je sam ponudio cipelu kada se neko od njih zapitao šta ako ulaz u kokpit bude zaključan.
Dodao je da je ideja o otmici aviona došla od Khalida Šeika Mohammeda, koga Amerikanci drže glavnim operativcem napada 11. septembra na tornjeve Svetskog trgovinskog centra u njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu.
On je poslednjih desetak godina smešten u Gvantanamo, ali oko njegovog je slučaja nastala velika pravna zavrzlama tako da još nije osuđen, a nije jasno ni kada bi do toga moglo doći.
Badat je u svom svjedočenju ocenio da su Malezijci, uključujući i pilota, spremni za izvođenje plana.
Sigurnosni stručnjaci s kojima je Telegraf stupio u kontakt pogledali su dokaze koje je izneo Badat, inače britanski državljanin iz Gloučestera, te su zaključili da su njegove tvrdnje verodostojne.
Veruju mu prvenstveno iz razloga što je iste tvrdnje izneo i tokom svedočenja 2012. na suđenju Adisu Medunjaninu, imigrantu iz BiH koji je u Njujorku planirao bombaški napad na podzemnu železnicu.
Nestali malezijski avion nije prvi takav slučaj, slično se desilo 2003. u Angoli
„Boing 727″ poleteo je sa aerodroma u Luandi, prestonici te afričke države, i od tada ga niko više nije video.
Značajna razlika u odnosu na slučaj malezijskog aviona je u tome što u angolskom nije bilo putnika, ali su okolnosti bez obzira na to i dalje podjednako čudne.
Jedini ljudi u tom avionu bili su su dvojica mehaničara – Amerikanac Ben Čarls Padilja i Džon Mikel Mutantu, njegov pomoćnik iz Konga. Oni su se ukrcali kako bi avion spremili za naredni let.
Nijedan od njih nije imao letačku dozvolu, zbog čega su kontrolori leta bili preneraženi kada su videli kako avion započinje rolanje na pisti i letilica poleće.
Ko je upravljao avinom ostaje pitanje. Da li je to bio Padilja ili Mutantu ili obojica? Ili su za komandama bili otmičari koji su neopaženo ušli u avion.
Istražitelji i dalje ne znaju šta se desilo, a ništa od aviona nije pronađeno uprkos intenzivnoj međunarodnoj potrazi.
Neke od teorija poklapaju se sa onima u slučaju malezijskog aviona – da je pao u okean, da je tajno sleteo negde, da ga je oborila nečija vojska.
U zaključku magazina „Erspejs end eviejšn”, koji se bavio ovom temom, stoji da „možda nikada nećemo saznati sigurno gde je otišao”.
Avion je srušio pilot samoubica?
Uzevši u obzir da su se takvi slučajevi događali i ranije, ovo je postala gotovo tabu tema.
Pre desetak godina, američki istražitelji su objavili da se pad leta Egipat Er broj 990, u kome je poginulo 217 ljudi, dogodio zbog namere pilota da izvrši samoubistvo.
Istraživanje koje je sprovedeno 2014. godine i koje obuhvata deset prethodnih godina, pokazuje da je od 2.758 avionskih nesreća u SAD, osam bilo izazvano samoubistvima pilota.
Kako navodi američka uprava federalne avijacije, ovaj vid transporta ipak i dalje ostaje najbezbedniji.
Kako je malezijska vlada saopštila, u kući pilota Zaharija Ahmada Šaha (59) pronađen je simulator leta koji se detaljno istražuje.
Policija takođe ispituje i sve inženjere leta koji su mogli biti u kontaktu sa avionom pre poletanja.
Majk Glin iz Australijske i Internacionalne asocijacije pilota rekao je u petak da je samoubistvo pilota najverovatniji uzrok nestanka aviona.
– Poslednje što bih želeo jeste da sumnja padne na posadu, ali to se već događalo ranije – dodao je Glin.
Tri dokaza da je avion preuzeo neki stručnjak
Postoje tri traga koji, prema rečima stručnjaka za bezbednost aviona, ukazuju da je kontrolu nad nestalim avionom Malezije erlanjsa preuzeo neko ko je znao kako on funkcioniše, ocenjuje agencija AP.
Jedan dokaz je da je transponder, signalni sistem uz pomoć koga se avion identifikuje na radaru, isključen oko sat vremena pošto je avion, koji je saobraćao na liniji Kuala Lumpur-Peking, poleteo.
Da bi to bilo učinjeno, neko u kokpitu morao je da okrene višenamensko dugme na „isključeno” dok ga je istovremeno pritiskao, rekao je Džon Golja, bivši član Odbora za bezbednost nacionalnog saobraćaja, piše AP.
Agencija dodaje da je to nešto što pilot zna da uradi, ali takođe bi mogao da bude neko ko je izučavao avione na internetu.
Drugi dokaz je da je deo avionskog sistema za komunikaciju – ACARS na „boingu 777″ bio isključen. To je sistem koji se sastoji iz dva dela i uz pomoć koga se šalju kratke poruke putem sateliha ili VHF radija u kontrolu leta na zemlji.
Informacioni deo sistema je bio isključen, ali ne i onaj za prenos podataka. U mnogim avionima, informacioni deo može da se isključi uzastopnim pritiskom na dugmiće u kokpitu kako bi se pristupilo kompjuterskom ekranu gde mora da se izabere ta opcija, rekao je Golja, stručnjak za održavanje letelica.
Kako dodaje AP, to je takođe nešto što pilot zna, ali je dostupno i preko istraživanja na internetu.
Ali, da bi se isključio drugi deo sistema ACARS, bilo bi neophodno da se ode u deo za elektroniku ispod kokpita.
To je nešto, kako ističe Golja, što pilot uglavnom ne zna da uradi, i nije i učinjeno u slučaju malezijskog aviona koji je nestao prošle subote, sa 239 putnika i članova posade.
Zbog toga je transmiter ACARS sistema nastavio da šalje signale koje je snimio satelit Inmarsat, četiri do pet sati pošto je transponder isključen.
Ti signali nisu sadržali nikakve poruke ili podatke, ali satelit ima veoma široki luk delovanja i može da kaže iz koje oblasti su došli signali, kao i da prilagodi ugao svoje antene za nove signale, ukoliko ih ACARS pošalje.
Istražitelji sada pokušavaju da uz pomoć podataka sa satelita identifikuju oblast u kojoj je avion bio kada je poslao poslednji signal.
Treći trag nagoveštava da je kada je transponder isključen i civilni radar izgubio položaj letelice, malezijski vojni radar nastavio da prati avion koji je skrenuo s kursa na zapad.
Vojni radar je pratio avion duž poznate letačke rute sve dok se nije udaljio od obale nekoliko stotina kilometara i tako izašao iz dosega radara.
Avioni uobičajeno lete po propisanim koordinatama uz pomoć kojih mogu da ih prate u kontroli letenja i spreče njihove eventualne sudare. Te linije na nebu nisu prave linije, a kako bi avion mogao da prati taj kurs, neko treba da navodi avion, rekao je Golja.
On je dodao da je veoma skeptičan povodom izveštaja da je avion leteo pogrešnom putanjom dok ga je vojni radar pratio, uključujući i oscilacije u visini leta.
Bez signala sa transpondera teško je pratiti avion na velikim visinama ili pri čestim promenama visine, ocenio je Golja.
