NATO ne može da potvrdi najavljeno povlačenje ruskih snaga, nagomilanih poslednjih dana na granici sa Ukrajinom, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.
– Nažalost, ne mogu da potvrdim da Rusija povlači snage. To nismo konstatovali – rekao je Rasmusen novinarima u Briselu uoči sastanka šefova diplomatije članica NATO.
Rasmusen je dodao da „masovno vojno raspoređivanje ne može ni na koji način da doprinese smanjenju tenzija”.
– Ponovo pozivam Rusiju da povuče svoje snage, da poštuje međunarodne obaveze i počne konstruktivan dijalog sa Ukrajinom – istakao je on.
SAD su juče oprezno reagovale na ukrajinske i ruske informacije o povlačenju nekih ruskih snaga. Američki sekretar odbrane Čak Hejgel rekao je da ne može da potvrdi te informacije, ističući da će to biti „neophodna etapa za ozbiljne razgovore” u cilju smirivanja
situacije.
Ministri zemalja NATO danas će razgovarati između ostalog i o suspenziji saradnje NATO i Rusije zbog ukrajinske krize koja je izbila nakon što je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim.
Rusija je, kako je dodao Rasmuen, „podrila principe na kojima je zasnovano naše partnerstvo i prekršila sopstvene međnarodne obaveze”.
Više ministara je uoči sastanka insistiralo na neophodnosti da se „ne doliva ulje na vatru” kako bi se „favorizovalo političko i mirno rešenje krize”, rekao je neimenovani diplomata.
– Nema načina za vraćanje na period hladnog rata nagomilavanjem snaga protiv Rusije. Bilo bi nam teško da to uradimo jer više nemamo neophodnu opremu kao što su tenkovi – objasnio je taj diplomata.
– Nisu nam potrebne snage NATO na granici sa Rusijom – takođe je kazao šef holandske diplomatije Frank Timermans.
NATO je od početka ukrajinske krize poslao avione radare „avaks” iznad Poljske i Rumunije, dok su SAD poslale avione F-15 i F-16 u Litvaniju i Poljsku.
Više zemalja uključujući Francusku, Veliku Britaniju i Nemačku, takođe je spremno da angažuje svoje avione lovce u okviru misija NATO u baltičkim zemljama.
