Politička borba katalonskih lidera da organizuju referendum o otcepljenju od Španije ulazi u novu fazu pošto se o tom predlogu izjasni španski parlament.
Španski poslanici će doneti odluku da li da dozvole regionalnom katalonskom parlamentu da raspiše referendum o nezavisnosti od Španije, čije održavanje su vlasti tog severoistočnog regiona najavile za 9. novembar.
Analitičari navode da će zahtev Katalonije biti odbijen pošto mu se žestoko suprotstavlja vladajuća konzervativna Narodna partija premijera Marijana Rahoja, koja ima parlamentarnu većinu.
Predlog ne nailazi ni na podršku opozicione Socijalističke partije, podseća agencija Frans pres.
“Sednica parlamenta u utorak će više biti formalnost”, ističe katalonski politički analitičar Žoze Ramoneda.
“Tokom glasanja – biće protiv predloga, i to sa ogromnom većinom”, navodi dalje Ramoneda.
Sednici parlamenta neće, kako je sam najavio, prisustvovati predsednik Katalonije Artur Mas.
Španski premijer nepokolebljivo nastoji da se referendum o nezavisnosti Katalonije ne održi, ističući, pri tom, da bi to značilo “ekonomsku katastrofu za Španiju i za samu Kataloniju” – jednog od najproduktivnijih, ali i najzaduženijih španskih regiona.
Rahoju ide na ruku i prošlomesečna odluka Ustavnog suda da bi takav referendum bio neustavan.
Međutim, katalonskog predsednika to ne zaustavlja i najavljuje njegovo održavanje, bez obzira na odluke institucija u Madridu.
“Proces secesije se neće zaustaviti. “On (Mas) je previše sada ušao u to”, objašnjava analitičar Ramoneda.
Posle odluke Ustavnog suda, Mas je poručio da se nastavlja sa “političkim procesom i da će svaka prepreka na koju se naiđe biti zaobiđena”.
Ramoneda smatra da bi, ukoliko španski sudovi i definitivno budu zabranili referendum, Katalonija mogla, bez velikih priprema, da organizuje plebiscit o nezavisnosti.
Ponosni na svoj jezik i kulturu, mnogi od 7,5 miliona Katalonaca se protive redistribuciji prihoda od poreza ka drugim regionima.
Ekonomska kriza od 2008. i pad vrednosti nekretnina i zemljišta dodala je “ulje na vatru” nezadovoljstvu stanovnika ovog regiona u poslednje dve godine.
Na Nacionalni dan Katalonije, 11. septembra prošle godine, nekoliko stotina hiljada ljudi učestvovalo je u formiranju “ljudskog lanca”, tražeći nezavisnost regiona.
Moćna organizacija koja je stajala iza te manifestacije – Katalonska nacionalna skupština (Ašemblea Nacional Catalana – ANC) izradila je “mapu puta” kojom se predviđa proglašenje nezavisnosti 23. aprila 2015, a novi ustav za 11. septembar sledeće godine.
Inače, 11. septembar je datum kojim se obeležava dan kad je 1714. vojska španskog kralja Filipa V osvojila Barselonu, koji mnogi Katalonci vide kao kraj viševekovne autonomije.
Sva nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Katalonaca za nezavisnost, ali je došlo i do tenzija između onih koji podržavaju otcepljenje i onih koji su protiv, uključujući poznate katalonske biznismene.
Tako su predstavnici udruženja proizvođača vina javno saopštili da su protiv nezavisnosti, dok su katalonski farmaceuti prošle sedmice stali uz Masa i poručili mu “da se ne povlači”.
U izveštaju ekonomskih analitičara od prošle sedmice upozorava se da se rizikuje da katalonska ekonomska proizvodnja u naredne tri godine padne za 10 odsto zbog nesigurnosti koje stvara zahtev za održavanje referenduma.
Ekonomista Anhel de la Fuente, koga je nacionalna vlada angažovala da izradi izveštaj o finansiranju Katalonije, upozorio je takođe da bi nezavisnost tog regiona imala “ogromnu cenu” za obe strane.
Prema njegovoj proceni, kriza bi mogla da izazove ružan sled događaja.
On očekuje da će katalonski lideri unilateralno proglasiti nezavisnost, što će, prema njemu, Madrid najoštrije sankcionisati.
