U Siriji već tri godine besni rat koji je rastrgao zemlju i izazvao veliku humanitarnu krizu. Režim predsednika Bašara al Asada prelazi u ofanzivu, opozicija je zavađena, a u borbe su se uključili i islamisti bliski Al Kaidi.
Kraj sukoba se ne nazire, pitanje pobednika takođe, a sve češće se govori o podeli kao jedinom mogućem ishodu, ocenjuju svetski mediji.
Diplomatski napori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država su trenutno u zastoju jer su dve sile podeljenih stavova usredsređene na rešavanje krize u Ukrajini koja je pažnju javnosti skrenula sa Sirije gde se borbe i dalje vode kao prvog dana.
– Bez intervencije Zapada, rat bi mogao da potraje godinama a takva intervencija nije verovatna dok je predsednik Barak Obama u Beloj kući – kaže Toma Pirej, specijalista za Siriju na Univerzitetu u Edinburgu za AFP.
Stiče se utisak da nijedna od zaraćenih strana nema sredstva kojima bi zabeležila konačnu pobedu u konfliktu koji je odneo više od 140.000 života i raselio skoro polovinu sirijske populacije, pretvorivši mnoge od njih u izbeglice.
Sirijski konflikt je izbio u martu 2011. godine, tačnije 15.marta, kada su mirni antivladini protesti naišli na brutalnu represiju vlasti. Opozicija je uzela oružje u ruke i pobuna je za godinu dana prerasla u sveobuhvatni rat.
Suočen sa gubitkom kontrole nad teritorijom, režim je pokrenuo kontraofanzivu u proleće 2013, uz podršku libanske šiitske milicije Hezbolah i iračkih šiitskih boraca koje je obučavala Iranska revolucionarna garda.
Uspešno izbegavanje vojne akcije Zapada nakon napada hemijskim oružjem u avgustu 2013. godine osokolilo je režim čija strategija sada glasi “zaštititi delove Sirije od strateškog značaja”: obale, veće gradove na severu i jugu kao i ključne saobraćajnice.
Dok pobunjenici trenutno kontrolišu veću teritoriju nego režim, Asad kontroliše gušće naseljene regione u zemlji.
Režimske snage napreduju na tri fronta, južno od prestonice Damaska, u strateški važnom regionu Kalamun u blizini libanske granice i oko grada Alepa na severu zemlje.
Asadova vojska je u Kalamunu, nakon niza pobeda prošle godine, opkolila Jabrud, poslednje uporište pobunjenika u regionu, i kreće u ofanzivu.
Jabrud je značajan pre svega zbog toga što se nalazi nedaleko od libanske granice, na autoputu koji povezuje Damask preko Homsa sa Tartusom i Latakijom na Sredozemlju, a ujedno je i ruta za krijumčarenje ljudi i oružja iz Libana.
U Alepu pobunjenici još istrajavaju, ali Asadovoj vojsci nedostaje još 19 kilometara da završi blokadu ove nekadašnje industrijske metropole.
U isto vreme, opozicija je podeljenija nego ikad, bori se i protiv režima i protiv svojih bivših saveznika, džihadističke Islamističke države Iraka i Levanta (ISIL).
I umereni i islamistički pobunjenici, pa i oni iz redova Al Nusra Fronta, sirijskog ogranka Al Kaide, učestvuju u krvavim borbama protiv ISIL-a koje su počele u januaru i ne pokazuju znake slabljenja.
Uprkos nedavnim uspesima režimskih snaga, stručnjaci kažu da im nedostaje ljudstvo da povate svu izgubljenu teritoriju.
Eksperti veruju da opozicija broji između 100.000 i 150.000 boraca, među kojima je između 10.000 i 20.000 stranaca u 2.000 bataljona, dok sirijska vojska ima oko 300.000 vojnika, od kojih su polovina regruti, a može da računa i na podršku više hiljada prorežimskih pripadnika milicije.
Ipak, režim je doživeo velike gubitke: 50.000 njegovih boraca je poginulo za protekle tri godine, tvrdi Sirijska opservatorija za ljudska prava.
– Nijedna strana ne pobeđuje – kaže za AFP Folker Pertes, direktor Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja i autor knjige „Sirija pod Bašarom”.
– Asad bi verovatno mogao da povrati većinu teritorija i primeni takozvanu politiku spaljene zemlje na oblasti koje ne kontroliše, ali nikad neće moći ponovo da uspostavi kontrolu nad čitavom zemljom – dodaje on.
– Dezintegracija zemlje nije mogućnost već realnost, i ako bi se rat sutra završio, Siriji bi trebalo više od deset godina da se oporavi – navodi on.
I drugi stučnjaci navode da je podela Sirije moguća opcija.
Geograf Fabris Balanš predviđa de facto podelu na kurdski region na severoistoku, pobunjenički sunitski region na severu i zonu u rukama režima u središtu zemlje od Damaska do Sredozemlja.
– U tom slučaju nijedna strana ne bi odnela pobedu – kaže on i dodaje da nijedan scenario za Siriju neće biti dobar.
Da stvar bude komplikovanija, Iran kao vodeća šiitska sila i Saudijska Arabija, njegov sunitski rival smatraju Siriju poprištem svoje šiitsko-sunitske borbe za prevlast u arapskom svetu, piše agencija Rojters.
Međunarodna zajednica sada shvata da je nečinjenje bilo greška i da je povećalo broj potencijalnih terorista koji predstavljaju pretnju regionu, ali i šire.
Možda je ovakva fragmentacija Sirije pojednostavljivanje stvari, ali realnost je takva da ni Asad ni pobunjenici nemaju prednost, navodi AFP.
U međuvremenu je sirijska privreda doživela najgori mogući sunovrat, uz slab privredni rast, povećanje budžetskog deficita sa tri odsto BDP 2010. na 30 odsto 2013. i spoljnog duga koji je sa 23 odsto skočio prošle godine na 73 odsto BDP, dok je stopa nezaposlenosti dostigla 50 odsto.
