Broj stranaca koji dolaze u Švajcarsku da umru uz asistenciju, udvostručio se između 2009. i 2012. godine, a najviše dolaze iz Nemačke i Velike Britanije, navodi se u danas objavljenoj studiji.
Švajcarska je jedna od retkih zemalja koje odobravaju pomognuto samoubistvo kada nije zasnovano na „egoističkim” motivima. Pomoć se daje pasivno, na primer nabavljanjem leka koji nekome omogući da okonča život.
Analizirajući podatke Instituta za sudsku medicinu u Cirihu, švajcarski i britanski naučnici ustanovili su da je 611 stranaca koji nemaju boravak u Švajcarskoj, poreklom iz 31 zemlje, u Švajcarskoj dobilo pomoć da umre između 2008. i 2012. godine.
Među njima je bilo 268 Nemaca i 126 Britanaca, a na trećem mestu su Francuzi (66), zatim Italijani (44), Amerikanci(21), Austrijanci (14) i Kanađani (12).
Posle smkanjenja broja takvih slučajeva između 2008. i 2009, broj asistiranih samoubistava koje počine nerezidentni stranci u Švajcarskoj, uvodstručio se između 2009. i 2012. Porast se posebno vidi za zemlje kao što je Italija (22 slučaja 2012, a četiri 2009.) i Francuske (19 slučajeva 2012, a sedam 2009. godine).
Studiju je objavio časopis „Journal of Medical Ethics”, deo grupe British Medical Journal (BMJ).
Neurološki problemi se navode kao vodeći razlog za samoubistvo u skoro polovini slučajeva, posle raka i reumatskih problema. Jedna trećina ljudi je imala po nekoliko bolesti.
Studija pokazuje tendenciju povećanja broja bolesti samoubica koje nisu smrtonosne ili nisu u terminalnoj fazi, ali se smatra preuranjenim da se iz toga izvlače zaključi. Planiraju se dodatna ispitivanja o razlozima koji dovode ljude u Švajcarsku da pribegnu asistiranom samoubistvu.
Starost ljudi koji su zato došli bila je između 23 i 97 godina, a prosečna starost 69 godina.
Autori studije ocenjuju da je razvoj „turizma smrti” u Švajcarskoj izazvao živu polemiku i u susednim zemljama, od kojih neke planiraju da izmene svoje propise.
– Šira javnost polako shvata da je intelektualno ali i moralno neprijatno dozvoliti nekoj drugoj zemlji da obavlja prljav posao umesto nje – rekao je doktor Čarls Foster, sa univerziteta Oksford, koji je jedan od autora studije.
