Ukrajina, Moldavija i Gruzija potpisali su partnerske sporazume sa Evropskom unijom u Briselu i tako u jeku krize načinile istorijski otklon od Rusije.
Tri zemlje su se potpisom politički i ekonomski približile Zapadu, a vlast u Ukrajini vidi taj korak kao početak pridruživanja EU.
– Ovo nisu obični sporazumi, već beočuzi u našim odnosima – izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej na svečanoj ceremoniji i naglasio da je cilj EU puna integracija ovih zemalja u zajedničko evropsko tržište.
– Ljudi su umirali, u Kijevu i drugde, za bolje odnose sa EU – rekao je Van Rompej i naglasio da se te žrtve ne smeju zaboraviti.
Predsednik Saveta je istakao da sporazumi nisu upereni protiv Rusije, uprkos pretnjama Moskve da će uvesti ekonomsku blokadu zemljama koje ih potpišu.
– Spremni smo da razgovaramo sa ruskim partnerima kako bismo otklonili sve nesporazume – rekao je Van Rompej.
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo nazvao je potpisivanje sporazuma istorijskim činom koji će omogućiti Ukrajini, Moldaviji i Gruziji da uspostave slobodno tržište i stabilnu demokratiju.
– Ovo nije kraj, nego početak puta – rekao je Barozo na ceremoniji.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da je današnji dan „najvažnijim u istoriji Ukrajine od proglašenja nezavisnosti”.
– Bilo je mnogo pokušaja da se ovo spreči, a Ukrajina je platila najveću cenu – kazao je on i optužio Rusiju da je izvršila „spoljnu agresiju” na njegovu zemlju.
Porošenko je izrazio očekivanje da EU zaštiti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, ali i da joj otvori perspektivu punopravnog članstva, ukoliko ispuni kriterijume.
– Deklaracija o perspektivi učlanjenja ne bi vas koštala ništa, a nama bi mnogo pomogla – rekao je on.
Gruzijski premijer Irakli Garibašvili naglasio je da u jegovoj zemlji konsenzus i politička volja da se sporazumi sprovedu i takodje zatražio perspektivu učlanjenja u EU, a sličnu izjavu dao je i moldavski premijer Juri Leanča.
Bivša vlada u Kijevu je 21. novembra 2013. suspendovala pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju, što je izazvalo građane da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije, što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i vlade.
Ta odluka vlade je i izazvala ljude da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja predsednika i vlade.
URGENT: #Ukraine and EU sign free trade zone with EU http://t.co/lRI3aSmEOe pic.twitter.com/AmuX5YMEAP
— RT (@RT_com) June 27, 2014
A šta na to kaže Moskva?
– Posledice sporazuma Ukrajine i Moldavije nesumnjivo će biti ozbiljne – rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.
Kremlj je ponovio da će Rusija preduzeti mere za odbranu svoje privrede „čim se pojave” znaci negativnih posledica.
– Sve što je neophodno za odbranu naše privrede biće preduzeto – rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Sporazum koji je danas u Briselu potpisan, predviđa ukidanje većine carinskih prepreka između Ukrajine i zemalja EU. Trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma biće održani 11. jula, najavilo je juče rusko ministarstvo spoljnih poslova.
Rusija će preduzeti zaštitne mere u slučaju da bude negativnog uticaja tih dokumenata pri njihovoj realizaciji na tržište Rusije, rekao je Peskov.
– Predsednik Putin je već više puta saopštavao da će sve zavisiti od stupanja na snagu dokumenata, njihove ratifikacije i realizacije. Nije stvar u dokumentima, već u njihovoj mogućnosti uticanja na naše tržište i u slučaju njihovog negativnog uticaja biće donete mere – rekao je on agenciji RIA Novosti.
On je podvukao da je to „apsolutno suvereno pravo i Ukrajine i Gruzije”. Peskov je agenciji Itar-Tas s rekao da će Rusija doneti mere „čim za privredu nastupe novi uslovi sa negativnim predznakom”.
– Da bi se oni pojavili potrebno je da se realizuje potpisani sporazum i čim počne njegova primena, može se govoriti o nekim zaštitnim merama – rekao je Putinov pres sekretar.
– Preduzimaće se sve što bude potrebno za zaštitu naše privrede – dodao je Peskov.
Itar-Tas s podseća da je Putin upozoravao da u slučaju da Ukrajina potpiše sporazum o pridruživanju sa EU, Rusija neće moći da zadrži bescarinski režim za niz- pre svega poljoprivrednih i različitih industrijskih ukrajinskih proizvoda, predvidjen Zonom slobodne trgovine Zajednice Nezavisnih Država.
– To nema nikakve veze sa politikom ili izborom neke države – rekao je ruski predsednik, dodajući da se radi o tome da Rusija štiti sopstvene ekonomske interese.
Krajem prošle godine, Putin je skrenuo pažnju da Moskva ne može da ostavi „otvorena vrata u okviru zone slobodne trgovine sa Ukrajinom”, u slučaju da „Ukrajina otvori svoja vrata ka EU”, podseća ruska državna agencija.
A šta NATO?
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je da će sporazumi o slobodnoj trgovini koji su Ukrajina, Gruzija i Moldavija danas potpisali sa Evropskom unijom, doprineti „učvršćivanju slobode, stabilnosti i napretka u Evropi”.
Pozdravljajući potpisivanje sporazuma, generalni sekretar NATO je u saopštenju naveo da to otvara vrata tešnjoj saradnji ove tri zemlje sa EU na suzbijanju korupcije, jačanju vladavine zakona i zaštiti ljudskih prava.
– To su ciljevi koje i NATO deli i kojima teži kroz partnerstvo sa ovim i drugim zemljama – istakao je on.
