Ukrajina, Moldavija i Gruzija potpisali su partnerske sporazume sa Evropskom unijom u Briselu i tako u jeku krize načinile istorijski otklon od Rusije.

Tri zemlje su se potpisom politički i ekonomski približile Zapadu, a vlast u Ukrajini vidi taj korak kao početak pridruživanja EU.

– Ovo nisu obični sporazumi, već beočuzi u našim odnosima – izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej na svečanoj ceremoniji i naglasio da je cilj EU puna integracija ovih zemalja u zajedničko evropsko tržište.

– Ljudi su umirali, u Kijevu i drugde, za bolje odnose sa EU – rekao je Van Rompej i naglasio da se te žrtve ne smeju zaboraviti.

Predsednik Saveta je istakao da sporazumi nisu upereni protiv Rusije, uprkos pretnjama Moskve da će uvesti ekonomsku blokadu zemljama koje ih potpišu.

– Spremni smo da razgovaramo sa ruskim partnerima kako bismo otklonili sve nesporazume – rekao je Van Rompej.

Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo nazvao je potpisivanje sporazuma istorijskim činom koji će omogućiti Ukrajini, Moldaviji i Gruziji da uspostave slobodno tržište i stabilnu demokratiju.

– Ovo nije kraj, nego početak puta – rekao je Barozo na ceremoniji.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da je današnji dan „najvažnijim u istoriji Ukrajine od proglašenja nezavisnosti”.

– Bilo je mnogo pokušaja da se ovo spreči, a Ukrajina je platila najveću cenu – kazao je on i optužio Rusiju da je izvršila „spoljnu agresiju” na njegovu zemlju.

Porošenko je izrazio očekivanje da EU zaštiti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, ali i da joj otvori perspektivu punopravnog članstva, ukoliko ispuni kriterijume.

– Deklaracija o perspektivi učlanjenja ne bi vas koštala ništa, a nama bi mnogo pomogla – rekao je on.

Gruzijski premijer Irakli Garibašvili naglasio je da u jegovoj zemlji konsenzus i politička volja da se sporazumi sprovedu i takodje zatražio perspektivu učlanjenja u EU, a sličnu izjavu dao je i moldavski premijer Juri Leanča.

Bivša vlada u Kijevu je 21. novembra 2013. suspendovala pripreme za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju, što je izazvalo građane da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije, što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i vlade.

Ta odluka vlade je i izazvala ljude da izađu na ulice Kijeva i drugih gradova kako bi podržali evrointegracije što je potom dovelo do masovnih protesta i svrgavanja predsednika i vlade.

A šta na to kaže Moskva?

– Posledice sporazuma Ukrajine i Moldavije nesumnjivo će biti ozbiljne – rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Grigorij Karasin.

Kremlj je ponovio da će Rusija preduzeti mere za odbranu svoje privrede „čim se pojave” znaci negativnih posledica.

– Sve što je neophodno za odbranu naše privrede biće preduzeto – rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

Sporazum koji je danas u Briselu potpisan, predviđa ukidanje većine carinskih prepreka između Ukrajine i zemalja EU. Trilateralni pregovori Rusije, Ukrajine i EU o uslovima primene sporazuma biće održani 11. jula, najavilo je juče rusko ministarstvo spoljnih poslova.

Rusija će preduzeti zaštitne mere u slučaju da bude negativnog uticaja tih dokumenata pri njihovoj realizaciji na tržište Rusije, rekao je Peskov.

– Predsednik Putin je već više puta saopštavao da će sve zavisiti od stupanja na snagu dokumenata, njihove ratifikacije i realizacije. Nije stvar u dokumentima, već u njihovoj mogućnosti uticanja na naše tržište i u slučaju njihovog negativnog uticaja biće donete mere – rekao je on agenciji RIA Novosti.

On je podvukao da je to „apsolutno suvereno pravo i Ukrajine i Gruzije”. Peskov je agenciji Itar-Tas s rekao da će Rusija doneti mere „čim za privredu nastupe novi uslovi sa negativnim predznakom”.

– Da bi se oni pojavili potrebno je da se realizuje potpisani sporazum i čim počne njegova primena, može se govoriti o nekim zaštitnim merama – rekao je Putinov pres sekretar.

– Preduzimaće se sve što bude potrebno za zaštitu naše privrede – dodao je Peskov.

Itar-Tas s podseća da je Putin upozoravao da u slučaju da Ukrajina potpiše sporazum o pridruživanju sa EU, Rusija neće moći da zadrži bescarinski režim za niz- pre svega poljoprivrednih i različitih industrijskih ukrajinskih proizvoda, predvidjen Zonom slobodne trgovine Zajednice Nezavisnih Država.

– To nema nikakve veze sa politikom ili izborom neke države – rekao je ruski predsednik, dodajući da se radi o tome da Rusija štiti sopstvene ekonomske interese.

Krajem prošle godine, Putin je skrenuo pažnju da Moskva ne može da ostavi „otvorena vrata u okviru zone slobodne trgovine sa Ukrajinom”, u slučaju da „Ukrajina otvori svoja vrata ka EU”, podseća ruska državna agencija.
A šta NATO?

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je da će sporazumi o slobodnoj trgovini koji su Ukrajina, Gruzija i Moldavija danas potpisali sa Evropskom unijom, doprineti „učvršćivanju slobode, stabilnosti i napretka u Evropi”.

Pozdravljajući potpisivanje sporazuma, generalni sekretar NATO je u saopštenju naveo da to otvara vrata tešnjoj saradnji ove tri zemlje sa EU na suzbijanju korupcije, jačanju vladavine zakona i zaštiti ljudskih prava.

– To su ciljevi koje i NATO deli i kojima teži kroz partnerstvo sa ovim i drugim zemljama – istakao je on.