Jedna osoba je ubijena u pucnjavii na Krimu. Američki predsednik Barak Obama sazvao je sastanak grupe G7 u Evropi sledeće nedelje, kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini. Sedam zapadnih zemalja suspendovalo članstvo Rusije u G8. Kijev osudio priznavanje samoproglašene republike Krim.
Ukrajinski vojnici dobili dozvolu da koriste vatreno oružje, saopštilo je ministarstvo odbrane u Kijevu.
Tučinov: Putin igra prljavu igru sa aneksijom Krima
Ukrajinski privremeni predsednik Oleksandar Turčinov optužio je danas Rusiju da igra prljavu igru sa aneksijom Krima i ponaša se kao nacistička Nemačka na početku Drugog svetskog rata.
– Rusija igra prljavu igru sa aneksijom Krima. Drugi svetski rat je počeo sa aneksijom nacističke Nemačke terirorija drugih zemalja. Danas se (ruski predsednik Vladimir) Putin ponaša po uzoru na fašiste 20. veka – rekao je Turčinov novinarima, prenela je agencija AFP. Turčinov je podvukao da Kijev nikada neće priznati “aneksiju Krima”.
– Ukrajina i ceo svet nikada neće priznati aneksiju ukrajinske zemlje – rekao je Turčinov.
Merkel: Rusija nije isključena iz G8
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da Rusija ostaje članica Grupe osam najrazvijenijih zemalja i da nije doneta odluka o njenom isključivanju iz G8.
– Nikakva odluka o tome nije doneta – rekla je ona na konferenciji za štampu u Berlinu, napominjući da su trenutno suspendovane samo pripreme članica za samit G8 koji je trebalo da se održi u junu u Sočiju, preneo je Itar tass.
Sankcije neprihvatljive
„Sankcije koje su protiv Rusije uvele SAD i EU su apsolutno neprihvatljive i neće ostati bez posledica”, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u telefonskom razgovoru s američkim kolegom Džonom Kerijem, javlja Itar-Tass.
Obama najavio sankcije zbog „ruske aneksije Krima”
Obama najavljuje nove sankcije
Administracija američkog predsednika Baraka Obame saopštila je da će preuzeti nove akcije protiv onih koji podržavaju “rusku aneksiju Krima”, što uključuje i proširenje sankcija, saopštila je Bela kuća. “Osuđujemo što je Rusija zvanično anektirala Krim”, izjavio je novinarima portparol Bele kuće Džej Karni, podsetivši da su SAD uvele sankcije pojedinim ruskim zvaničnicima.”Još će toga da usledi”, kazao je Karni, prenele su agencije.
Krenulo izdavanje ruskih pasoša
Na teritoriji Krima počelo je izdavanje ruskih pasoša, izjavio je premijer Krima Sergej Aksjonov TV kanalu “Rusija 24”, prenosi RIA novosti. “Mi sebe smatramo Rusima, ruski pasoši već su počeli da se izdaju u Autonomnoj Republici Krimu”, rekao je on. Aksjonov je rekao da će sva zvanična pitanja asimilacije Krima u Rusku Federaciju biti rešena u prelaznom periodu, otprilike do 2016. godine.
Preminuo ukrajinski vojnik koji je ranije danas upucan na Krimu
Ukrajinski vojnik, koji je danas ranjen u pucnjavi prilikom napada na vojnu bazu na periferiji krimske prestonice Simferopolja, preminuo je od zadobijenih povreda, izjavio je portparol ministarstva odbrane Vladislav Seležnjov.
“The Ukrainian serviceman who died was shot in the neck, the BBC’s Ben Brown reports.” pic.twitter.com/u0WdWXAfyB
— Lida (@Ukrainka123) March 18, 2014
Rusija ne očekuje konflikt sa Ukrajinom oko izvoza energije u Evropu
Ruski ministar energetike Aleksandar Novak rekao je danas da ne očekuje nikakav konflikt sa Ukrajinom oko izvoza ruskih energenata u Evropu i da polazi od pretpostavke da ne treba da dođe ni do kakvog ‘tranzitnog rata'”.
Oko polovine ruskog prirodnog gas izvozi se u Evropu preko Ukrajine, a Ministarstvo energetike i energetske kompanije Rusije planiraju da počnu razgovare o obezbeđivanju energetskih resursa za Krim, kao teritoriji koju od danas obuhvata Ruska Federacija.
Ukrajinski vojnik upucan je na Krimu, javlja BBC
Ukrainian soldier wounded in Crimea in shooting at base in capital Simferopol, Ukrainian reports say http://t.co/BlZYlE4nyJ
— BBC Breaking News (@BBCBreaking) March 18, 2014
Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je napadnuta ukrajinska vojna baza na Krimu, javlja CNN.
Putin: Ulazak Ukrajine u NATO pretnja Rusiji
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da bi moguć ulazak Ukrajine u NATO značio pretnju za celu Rusiju.
– Krim je strateška teritorija koja treba da se nalazi pod jakim, stabilnim autoritetom, koji po faktu može biti samo ruski – rekao je Putin u obraćanju najvišem državnom rukovodstvu i rukovodstvu Krima.
Po njegovim rečima, ulazak Ukrajine u NATO bi značilo za Krim i Sevastopolj – pojavljivanje flote alijanse, a i pretnju za celu Rusiju. Kazao je da Rusija nije protiv saradnje s NATO, već protiv „gazdovanja” Alijanse na ruskim „istorijskim teritorijama”. – Ne mogu da predstavim da ćemo ići u Sevastopolj u posetu mornarima NATO. Oni su odlični momci, ali, bolje da oni nama dolaze u goste u Sevastopolj, nego mi kod njih – rekao je Putin.
Obama sazvao hitan sastanak G7
Američki predsednik Barak Obama sazvao je sastanak grupe G7 u Evropi sledeće nedelje, kako bi razgovarali o situaciji u Ukrajini.
Izjava potpredsednik krimske vlade
Tražićemo od Tatara da oslobode zemlju koju zauzimaju jer nam je potrebna za društvene projekte”, rekao je potpredsednik krimske vlade Rustam Temirgalijev za agenciju RIA Novosti.Reč je o imanjima za koja nemaju dozvole.
Ukrajina ne priznaje pripajanje Krima Rusiji
Ukrajina nikada neće priznati pripajanje Krima Rusiji, izjavio je portparol ukrajinskog ministarstva spoljnjih poslova Jevgen Perebinis. “Mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati takozvanu nezavisnost i takozvani sporazum o pripajanju Krima Rusiji”, rekao je Perebinis, dodajući da potpisani sporazum “nema nikakve veze sa demokratijom, vladavinom prava niti zdravim razumom”, prenosi AFP.
Ukrajinci mogu da izraze želju za zadržavanje državljanstva
Ukrajinci koji žive na Krimu postaće Rusi nakon potpisivanja sporazuma kojim se Sevastopolj pripaja Rusiji. Oni će imati pravo da, u roku od mesec dana, izraze želju za zadržavanjem sadašnjeg državljanstva.
Izjava premijera Rusije
Vlada Rusije još nije razmatrala kontrasankcije SAD i EU, izjavio je zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin. “Naša strana ne ucenjuje. Ne razgovaramo o sankcijama jer je sve ovo kao u obdaništu: zamrzavati račune i imovinu ljudima koji te račune i imovine nemaju zapravo je neka šala”, kazao je Rogozin novinarima.
Dobili poverenje investitora u Nemačkoj
Neizvesnost u pogledu ekonomskih posledica krize na Krimu uzrokovala je da poverenje investitora u Nemačkoj u martu padne na najniži nivo za poslednjih sedam meseci. Prema istraživanju koje je sproveo nemački ekonomski institut ZEW, indeks poverenja investitora u Nemačkoj je u martu pao za 9,1 poen na 46,6 poena, odnosno na najniži nivo od avgusta 2013. godine, preneo je Frans pres.”Kriza na Krimu je podrila ekonomska očekivanja stručnjaka u Nemačkoj”, izjavio je predsednik ZEW-a, Klemens Fuest.
„Udar” poziva na prekid diplomatskih odnosa
Parija “Udar” pozvala je na prekid diplomatskih odnosa Ukrajine i Rusije. “Na osnovu neprijateljskih akcija političkog rukovodstva Rusije insistiramo na prekidu diplomatskih odnosa Ukrajine i Rusije”, saopštio je “Udar”.
Sankcije zapadnih zemalja koje su uvedene ruskim zvaničnicima zbog Ukrajine izazivaju “podsmeh i čak sarkazam”, izjavio je danas savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. “Dosta nam je tih sankcija, one izazivaju podsmeh i čak sarkazam”, kazao je Ušakov, a prenose ruske agencije. “Mislim da su te sankcije veoma udobne, nije mi nikakav problem. Ne stidim se, naprotiv ponosan sam. To je neka vrsta Oskara u kategoriji najbolja sporedna muška uloga”, ironično je kazao Vladislav Surkov, takođe Putinov savetnik. Evropska unija i SAD uvele su juče sankcije ruskim i ukrajinskim zvaničnicima nakon odluke o pripajanju ukrajinskog poluostrva Krim Rusiji.
Vladimir Putin zatražio je od oba doma ruskog parlamenta da ratifikuju sporazum o primanju Krima u terotorijalni sastav Ruske Federacije.
Krim je postao deo Ruske Federacije.
Sporazum su u Moskvi potpisali predsednik Rusije Vladimir Putin, predsedavajući parlamenta Republike Krim Vladimir Konstantnov i premijer Kirma Sergej Aksjonov.
Uskoro počinje zvanična ceremonija potpisivanja dokumenata o prijemu Krima u Rusku Federaciju.
Zbog brige za bezbednost, Katolička crkva Grčke povukla je četiri od petorice svojih sveštenika sa Krima, javlja Unian.
Počelo obraćanje Putina
U ruskom parlamentu počelo je obraćanje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina o događajima u Ukrajini i na Krimu. Obraćanje možete uživo pratiti ovde:
– Učestvujemo u događajima od istorijske važnosti.
– Referendum je bio legalan.
– Važno je znati šta Krim znači za Rusiju. On je vezan istorijski za Rusiju. To je domovina ruske Crnomorske flote i simbol ruske vojne slave. Uvek je bio i ostaće ruski, ukrajinski krimsko-tatarski – domovina svih naroda koji tamo žive. Ali nikada neće biti banderski.
– Ubuduće će zvanična biti tri jezika: ruski, ukrajinski i krimsko-tatarski.
– Odnosi su Ukrajinim, bratskim narodom, uvek su nam bili važni.
– Kolege iz zapadne Evrope i SAD prebacuju nam kršenje ljudskih prava. Dobro je da su se setili ljudskih prava.
– Zapad je sam stvorio presedan priznajući otcepljenje Kosova od Srbije. Sada neka poštuje taj princip u slučaju Krima. Ovo su dvostruki standardi i primitivni cinizam.
– Zahvaljujem ukrajinskim vojnicima koji se nisu dali nahuškati na krvoproliće.
– Poslednje decenije vlada zakon sile. Napadaju suverene zemlje.
– Nasilje Zapada počelo je sa Jugoslavijom, sa bombardovanjem Beograda, a nastavilo se s Avganistanom i Irakom.
– Međunarodna zajednica stalno je obmanjivala Rusiju i radila joj iza leđe. Tako je bilo i u slučaju širenja NATO, postavljanja američkog protivraketnog sistema i drugih operacija.
– Sve ima svoju granicu. U slučaju Ukrajine, Zapad je prešao crtu.
– Rusija ima svoje interese koji se moraju uvažavati. Hvala svima, posebno narodu Kine, na priznanju ruske politike prema Krimu. Cenim i suzdržanost i objektivnost Indije.
– Obraćam se narodu Amerike. U Povelji o osnivanju njihove zemlje navodi se da je sloboda glavni princip. On je poštovan u rukama Krima. Shvatite to.
– Uvek smo poštovali teritorijalni integritet Ukrajine. Nisu tačni povici da posle Krima sledi otcepljenje drugih oblasti Rusije.
Rusija podržava ideju slanja misije OEBS-a u Ukrajinu, rekao je pomoćnik predsednika Ruske Federacje Jurij Ušakov.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan upozorio je Moskvu da će Ankara zatvoriti Bosforski moreuz za ruske brodove ukoliko dođe do nasilja nad Tatarima na Krimu. Erdogan je dodao da će Turska uvek biti uz svoje sunarodnike na Krimu i da će razgovori sa Rusijom biti nastavljeni na svim poljima radi zaštite prava krimskih Tatara.
Sevastopolj ne želi da prekine ekonomske veze sa Kijevom i nudi pregovore, izjavio je Aleksej Čali, “narodni” gradonačelnik. “Učinićemo svaki napor da se postojeće ekonomske veze ne pokidaju”, kazao je on.
Rusija je isključena iz G8, njeno učešće je suspendovano, izjavio je francuski ministar spoljnih poslova Loren Fabijus. “Dalje akcije će zavisiti od poteza koje će povlačiti vlasti u Rusiji”, dodao je on, prenosi Unian.
Poslanici ruske Dume veruju da će oštrije sankcije koje bi mogle biti nametnute Ruskoj Federaciji zapravo pomoći ujedinjenju ruske političke elite. Deputati su jednoglasno usvojili izjavu kojom se od američkog predsednika Baraka Obame i političara Evropske unije traži da prošire sankcije koje su im nametnuli 17. marta u vezi sa situacijom u Ukrajini. Za ovaj dokument glasalo je 353 poslanika, javlja Iter Tass.
Evropski komesar Štefan File izjavio je da bi Evropska unija, imajući u vidu dešavanja u Ukrajini, mogla da razmotri novo proširenje, prenosi Dojče vele. “Ako zaista želimo da ozbiljno promenimo taj deo Istočne Evrope, moramo iskoristiti najjači politički alat dostupan Evropskoj uniji – njeno proširenje, koje poseduje snažnu stabilizacionu snagu”, kazao je File za Die Welt.
Državni simboli Ukrajine uklonjeni su sa zgrada državne administracije u Sevastopolju.
Kako bi se održalo jedinstvo u Ukrajini pristupanje NATO neće biti na dnevnom redu, rekao je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk. On je naglasio da, kako bi zaštitila svoju teritoriju, Ukrajina će imati snažnu i modernu vojsku. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je danas u obraćanju stanovnicima južnih i istočnih regiona u Ukrajini da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ojača dobrosusedske odnose između Ukrajine i Rusije. “Mi ne vidimo odnose izmedu EU i Rusije po principu ili-ili. Uprskos katastrofalnom pogoršanju odnosa sa Rusijom, za koje nismo mi krivi, uprkos oružanoj agresiji Rusije na Ukrajinu, ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da očuvam mir i izgradim istinsko partnerstvo i dobrosusedske odnose sa Rusijom”, rekao je Jacenjuk, prenela je ukrajinska agencija Ukrinform.
Ruski predsednik Vladimir Putin je i dalje pozvan da prisustvuje obeležavanju iskrcavanja u Normandiji (Dana D)
Održaće u Francuskoj 6. juna, uprkos ukrajinskoj krizi, izjavio je danas francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus. “Predsednik Putin je pozvan i za sada taj poziv i dalje vredi”, rekao je Fabijus u izjavi za francuski radio “Europ 1”, a prenela je agencija AFP. Fabijus je ipak dodao da je otkazao današnji odlazak u Moskvu sa ministrom odbrane Žan-Iv Le Drijanom, gde je trebalo da se susretnu sa svojim ruskim kolegama.
Desetine volontera goloruki brane granicu
Desetine volontera iz regiona Donbas u istočnoj Ukrajini, koji ne žele eskalaciju sukoba, izašli su na dvadesetak kontrolnih punktova kako bi sprečili pripadnike ukrajinske vojske da dođu do granice sa Rusijom. Goloruki aktivisti su koordinisani od strane grupe “Narodna milicija Donbasa”, prenosi Raša tudej.
Mobilizacija
Vrhovna Vlada Ukrajine preusmerila je 6,8 milijardi grivni na delimičnu mobilizaciju i napore da pojača odbrambene mogućnosti države.
Serhij Taruta, gubernator Donjecka upozorava da je ukrajinska vojska spremna da se suprotstavi ruskoj
Odlučiće se na taj korak ukoliko ruske snage pređu granicu i sa Krima uđu na kopno Ukrajine, javlja Skaj njuz. “U tom slučaju imaćemo rat. Naši ljudi će uzeti oružje u ruke i zaštititi našu zemlju”, rekao je Taruta. Podsetimo, Ukrajina je već pozvala 20.000 rezervista, a još 20.000 ljudi je mobilisano u novoformiranoj Nacionalnoj gardi.
Izjava Obame
Predsednik SAD Barak Obama izjavio je da je i dalje moguće diplomatskim putem postići rešenje situacije na Krimu, prenosi Kijev post.
Putin danas u Dumi govori o Krimu
Putin je juče potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti Republike Krim, budući da se većina građana tog ukrajinskog poluostrva izjasnila za ulazlak u sastav Ruske Federacije.
– Uzimajući u obzir izraženu volju naroda Krima na opštekrimskom referendumu održanom 16 . marta 2014. godine priznati Republiku Krim, u kojoj grad Sevastopolj ima poseban status, za suverenu i nezavisnu državu – navedeno je u ukazu. Kako je istaknuto, ukaz stupa na snagu sa danom njegovog potpisivanja.
Putin će se deputatima Dume, članovima Saveta Federacije, rukovodiocima regiona Rusije i predstavnicima civilnog društva obratiti u 15 sati po lokalnom vremenu u Kremlju, preneli su ruski mediji.
Vrhovni sovjet (skupština) Krima usvojio je juče rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za „prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije”, s pravima novog subjekta federacije i statusom republike.
Prema konačnm rezultatima referenduma, za ujedinjenje Krima s Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača, a 2,51 odsto birača bilo je za Krim kao deo Ukrajine.
Ako Rusi ne stanu, primenićemo silu
Francuski ministar Loran Fabijus je rekao da ukoliko Rusija proširi upad sa Krima na istok Ukrajine, sledi reakcija koja uključuje i silu.
Izvor iz ruskog ministarstva inostranih poslova je rekao za agenciju Rojters da je planirani sastanak otkazan malo pošto je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti Republike Krim.
I neimenovani francuski zvaničnik potvrdio je da je sastanak otkazan, a bio je regularno dogovoren da bi se razgovarali o bezbednosnim pitanjima između Rusije i Francuske, bez navođenja novog datuma za održavanje tog sastanka.
Ocenjujući da je kriza oko Krima najteža od kraja Hladnog rata, francuski ministar inostranih poslova Loren Fabijus je pozvao na smirivanje situacije da bi predupredili pogoršanje situacije.
– Želimo da odlučnost prevlada i da Putin ne ide dalje, ali u isto vreme želimo da se de-eskalira situaciju putem dijaloga – rekao je danas Fabijus u intervjuu televiziji Frans 2.
Fabijus je podsetio da će Pariz razmotriti vojnu saradnju sa Rusijom kao „treći nivo sankcija” ukoliko Moskva ne bude reagovala na “početne mere”, misleći na ugovor vredan 1,2 milijarde evra za nosač helikoptera potpisan sa Rusijom 2011. koji bi mogao da bude suspendovan i da Velika Britanija takođe razmatra zamrzavanje imovine ruskih oligarha u Londonu.
– Ukoliko Rusija proširi svoj upad sa Krimskog na obližnju istočnu Ukrajinu, onda će odgovor biti potreban. Posle određene tačke, biće reakcija, uključujući i silu – rekao je ministar.
Ukrajinci traže azil u Srbiji
U Srbiju su počele da stižu izbeglice iz Ukrajine, potvrdio je za Novosti Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Dvoje je već zvanično tražilo azil, a dosta njih raspitivalo se za proceduru.
– Dolaze nam ljudi iz Kijeva, iz područja Donbasa, sa Krima… Podjednako sa obe strane – i oni koji se osećaju nesigurno jer govore ruski, a žive recimo u Kijevu, i Ukrajinci koji se plaše otcepljenja Krima. Svi pominju da beže od potpunog bezvlašća i haosa na ulicama, kojima krstare grupe radikalnih desničara, legitimišu ljude i zastrašuju ih. Jezik može lako da bude inicijalna kapisla za agresiju – kaže Đurović.
Potencijalni azilanti, među kojima ima i muškaraca i žena, svedoče da je teško izaći iz zemlje, da aerodrom ne radi. Uplašeni su, izbezumljeni, ne mogu da poveruju da su postali izbeglice. Mlađi muškarci se plaše regrutacije.
Porodice se razdvajaju prema nacionalnoj i ideološkoj pripadnosti, prenose Novosti.
Centru za pomoć tražiocima azila obratilo se i nekoliko Ukrajinaca koji žive u našoj zemlji i ne žele da se vrate.
– Ukrajinci možda pre biraju Srbiju nego neku drugu zemlju jer kod nas mogu mesec dana da borave bez vize, pa dobijaju bar malo na vremenu – kaže Đurović.
Ove godine Srbiju i inače čeka „poplava” migranata. Samo za prva dva meseca čak 1.539 osoba su zatražile azil (od čega 766 Sirijci), što je ogromna brojka ako znamo da ih je za celu prošlu godinu bilo 5.065. A smeštajni kapaciteti u centrima za azilante ne prelaze 500. Znači, legalnih tražilaca ima tri puta više!
– Problem je jer nisu napravljeni pomaci u proceduri za davanje azila. Ona je spora, azilantske lične karte se teško izdaju i dugo čekaju. Zato ih mnogo ostaje u sivoj zoni. Sirijaca ima veoma mnogo. Među ovogodišnjim migrantima oni preovlađuju, a lane ih je bilo 1.338 – smatra Đurović, a prenose Novosti.
S obzirom na to da je granica sa Mađarskom sve nepropusnija, a da, uprkos sporazumima o readmisiji, mi teško vraćamo došljake koji ne ispunjavaju uslove za azil u Makedoniju i Crnu Goru, u Srbiji se stvara neka vrsta brane ili „čepa”.
Ovo bi moglo da stvori velike probleme, ako se procedure ne ubrzaju.
Krim nacionalizovao naftne firme
Parlament Krima preveo je u vlasništvo republike imovinu Černomornjeftgasa, Ukrtransgasa i Feodosijskog preduzeća za snabdevanje naftnim proizvodima.
Kako je saopštila pres služba Državnog Saveta, odgovarajući dokument o tome je donet na vanrednoj plenarnoj sednici.
– Utvrđeno je da je vlasništvo Republike Krim pokretna i nepokretna imovina javnog akcionarskog društva Černomornjeftgas, njegovih kontinentalnih nalazišta i morska ekonomska zona – navodi se u dokumentu koji citira Itar tas.
Isto rešenje je doneto i za imovinu Ukrtransgasa na Krimu.
Posebnu vest o ovome možete potpisati ovde.
