Ruske snage podržane helikopterima i oklopnim vozilima preuzele su danas kontrolu nad selom u Ukrajini blizu granice s Krimom, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Zauzimanje Strilkova, dan uoči referenduma na Krimu o prisjedinenju s Rusijom prva je operacija ruskih snaga u Ukrajini van Krima, koji kontrolišu još od prošlog meseca.
U toj operaciji nisu ispaljeni meci niti je bilo povređenih, ali su tenzije, već ionako velike uoči sutrašnjeg referenduma, dodatno povećane.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je tu akciju i poručilo da Ukrajina “zadržava pravo da iskoristi sve neophodne mere za zaustavljanje ruske vojne invazije”.
Mesto Strilkove nalazi se na dugoj ptrevlaci uz istočnu obalu Krima, na oko 10 kilometara u teritoriji Hersonske oblasti.
Portparol ukrajinske pogranične službe Oleg Slobodi, rekao je za agenciju Asošiejtid pres da je oko 120 Rusa preuzelo kontrolu nad gasnom stanicom u tom selu, dok je ministarsvo spoljnih poslova navelo da je bilo oko 80 pripadnika ruskih snaga.
Rusija uložila veto na odluku Saveta bezbednosti
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je danas na vanrednoj sednici Rezoluciju o nezakonitosti Krimskog referenduma, ali je Rusija stavila veto na tu odluku. Kina je bila uzdžana od glasanja.Nacrt rezolucije podnele su SAD ranije ove sedmice, a države i međunarodne organizacije pozivaju se da ne priznaju rezultate sutrašnjeg referenduma na Krimu. Ruski izaslanik u UN Vitalij Čurkin izjavio je da Rusija ne prepoznaje zašto se referendum na Krimu smatra nezakonitim.
“Ova filozofija je u suprotnosti sa principom samoopredeljenje, potvrđenog mnogim brojnim međunarodnim instrumentima”, rekao je Čurkin i dodao da će Rusija poštovati izbor ljudi na Krimu.
Rojters je preneo saopštenje ukrajinskog ministarstva odbrane da ukrajinska armija odbija pokušaj ruskih vojnih snaga da uđu u ukrajinski region koji se nadovezuje na Krim. Na ulicama ruske prestonice se danas održavaju dva mitinga – jedan za podršku Krimu i protiv fašizma i drugi, manje masovan, protiv ujedinjenja Krima i Rusije.
Ministar inostranih poslova Poljske Radislav Sikorski danas je najavio mogućnost da od ponedeljka Rusiji budu uvedene sankcije.
Podsetimo, sinoć je bilo burno na ulicama Harkova u kojem je dvoje ubijeno, a petoro ranjeno u sukobu proruskih aktivista i članova Desnog sektora izrazito proukrajinski orijentisane organizacije. Članovi Desnog sektora, koji su u Hrakov stigli autobusima isprovocirali su sukob sa proruskim aktivistima. U obračunu je koršćeno automatsko vatreno oružje, koje je prema rečima očevidaca imala grupa Desnog sektora.
50 naoružanih ruskih vojnika sleteli su helikopterom i zauzeli stanicu za distribuciju gasa u blizini sela Strelkovoje na Arabatskoj prevlaci. U oblasti sletanja nastavili su da kruže helikopteri sa velikim crvenim zvezdama, javlja Unian.
Procurela je i informacija da je ruska vojska okupirala i zgradu “Černomornaftegaza” koja se nalazi blizu mora, kao i da se su se u selu Strelkovoje helikopterom spustila 40 pripadnika ruskih trupa.
Rojters je preneo saopštenje ukrajinskog ministarstva odbrane da ukrajinska armija odbija pokušaj ruskih vojnih snaga da uđu u ukrajinski region koji se nadovezuje na Krim.
Ukradeno oružje
Oko 5.000 “kalašnjikova”, 2.700 pištolja, 120 puškomitraljeza i 12 ručnih bacača ukradeno iz arsenala u Lavovu tokom februara, javlja ukrajinski Interfaks, pozivajući se na izvore u policiji.
Rusi se ne plaše sankcija
Zapadne sankcije protiv Rusije, planirane posle sutrašnjeg referenduma na Krimu o ocepljenju od Ukrajine, neće imati neki veći ekonomski uticaj, smatra ruski ministar za ekonomiju, Aleksej Uljukajev.
“Treba da budemo spremni na rizike, koji su mogući posle 17. marta, verovatno”, rekao je Uljukajev, prenosi agencija Rojters.
Investitori u Rusiji su zabrinuti zbog efekata mera koje mogu biti uvedene protiv Moskve u znak odmazde zbog toga što su, kako navodi Rojters, ruske snage preuzele kontrolu nad Krimom, koji će sutra glasati o tome da li da postane deo Rusije.
Očekuje se da će SAD i Evropska unija u ponedeljak, 17. marta, objaviti listu imena ruskih zvaničnika kojima će biti zamrznuta sredstva i zabranjeno izdavanje viza, u okviru nastojanja zapadnih zemalja da pojačaju pritisak na Moskvu.
“Čini mi se da izloženost ekonomije ovim rizicima nije tako globalna i, iskreno govoreći, ne očekujem bilo kakvu odluku koja bi dovela u pitanje naš trgovinski promet ili najveće investicione projekte”, rekao je Uljukajev. On je dodao da očekuje da se rusko-američka ekonomska saradnja nastavi.
Raspuštena skupština Autonomne Republike Krima
Vrhovna rada Ukrajine (skupština) raspustila je danas Vrhovni sovjet (skupštinu) Autonomne Republike Krim, javile su ukrajinske agencije.Prema agenciji Ukrinform za to je glasalo 278 poslanika, a vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade Aleksandar Turčinov izjavio je da odluka stupa na snagu odmah.
Turčinov: „Agenti iz Kremlja” ubijaju ljude
Vršilac dužnosti ukrajinskog predsednika Oleksandar Turčinov optužio je danas „agente iz Kremlja” za izazivanje smrtonosnih nereda na istoku Ukrajine u dosad najoštrijoj kritici Kijeva upućenoj predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Turčinov je kao predsednik parlamenta govorio o dva incidentima – u Donjecku i Harkovu u kojima je poginulo troje ljudi, preneo je Rojters.„Vi, kao i mi, znate ko organizuje masovne proteste u istočnoj Ukrajini. To su agenti iz Kremlja koji ih organizuju i finansiraju, koji izazivaju pogibiju ljudi”, rekao je Turčinov u obraćanju poslanicima Vrhovne rade. Turčinov je upozorio da postoji opasnost od ruske invazije nakon „okupacije” Krima.
Banke ne isplaćuju novac na Krimu
U Sevastopolju banke su potpuno obustavile isplatu novca, ljudi stoje u redovima ispred banaka, javlja Kanal 5, a prenosi ruska novinska agencija Unian. Početkom marta, kada je Rusija okupirala Krim, bilo je zabranjen depozit, a nekoliko dana kasnije su postavljena ograničenja podizanja novca sa računa.
Na šalteru je moglo da se podigne najviše 800 grivni po danu, a na automatu ne više od 300. Danas je banka potpuno obustavila isplatu novca sa računa.
“Razumem zabranu depozita i restrikciju valute. Situacija jeste komplikovana, ali mi sada ne možemo da uzmemo novac sa naših računa” izjavio je Aleksander Dorošenko, stanovnik Sevastopolja.
Mitinzi podrške u Moskvi
U Moskvi se danas održavaju dva mitinga – jedan za podršku Krimu i protiv fašizma i drugi, manje masovan, protiv ujedinjenja Krima i Rusije. Prema podacima moskovske policije, približno 18.000 ljudi okupilo se na mitinzima posvećenim događajima u Ukrajini, javile su ruske agencije. Na mitingu podrške Krimu okupilo se približno 15.000 ljudi a protiv ujedinjenja AR Krim sa Rusijom 3.000.
Kako je javio Itar-tas s pozivajući se na moskovsku policiju, nekoliko učesnika marša protiv ujedinjenja je privedeno jer su nosili zastavu sa simbolima Trećeg rajha.
Ruska agencija navodi da se u Moskvi održava marš bratstva i građanskog otpora, čiji učesnici izražavaju podršku sunarodnicima u Ukrajini, postupanju ruskog rukovodstva na Krimu i protivljenje rastućem fašizmu u Ukrajini.
Učesnici marša nose crvene zastave sa grbom nekadašnjeg S S SR-a, vladajuće partije Jedinstvene Rusije i društvenih organizacija.
Učesnici opozicionog marša protiv ujedinjenja Krima sa Rusijom, skandiraju “Ne ratu”, drže ruske i ukrajinske zastave, kao i zastave partije RPR-Parnas.
Učesnici marša nose zastave Ukrajine, Rusije i pojedinih ruskih partija.”Ukrajino, oprosti nam!”, “Putina na sud”, samo su neki od transparenata koji su istaknuti. Trenutno se nalaze u glavnoj ulici prestonice i uzvikuju “Ne ratu”, “Ukrajino, sa vama smo!”.
#Moscow Peace March. RT @mynameisphilipp Народу нормально #МаршМира #Russia #Ukraine pic.twitter.com/AlKiJ4HUa9
— Olga Tokariuk (@olgatokariuk) March 15, 2014
Kako je istakla jedna od učesnica, ona je došla da se izvini narodu Ukrajine.
– Želim da uputim izvinjenje trupama na Krimu za izvođenje provokativnih vežbi na istočnoj granici Ukrajine. Žao mi je što je Putinu dozvoljeno da opkoli Ukrajinu. Osećam se odgovornom za dela predsednika moje zemlje – izjavila je jedna od učesnica.
#МаршМира pic.twitter.com/NYMCo6Gbvb
— ЄВРОМАЙДАН (@euromaidan) March 15, 2014
Savet bezbednosti UN danas glasa o rezoluciji o Ukrajini
Savet bezbednosti UN održaće danas vanrednu sednicu na kojoj će glasati o rezoluciji, koju su podržale zapadne zemlje, i u kojoj se osudjuje predstojeći referendum na Krimu, saopštile su diplomate.
Sednica će početi u 11 sati po lokalnom vremenu, a sazvana je na zahtev SAD.
Neimenovane diplomate su rekle da će Rusija uložiti veto.
Pozivajući se na neimenovanog zapadnog diplomatu, agencija AFP je prenela da zasad nije jasno kako će Kina glasati.
Drugi diplomata je istakao da je “cilj rezolucije da se postigne da Kina bude uzdržana i da bi se Rusija još više izolovala”.
To će biti sedma sednica Saveta bezbednosti UN posvećena situaciji u Ukrajini u poslednjih dve nedelje, ali nijedna dosad nije okončana konkretnim dogovorom ili akcijom.
Kličko: Ne nasedajte na provokacije
Vitalij Kličko, lider opozicije u Ukrajini i predsednički kandidat, pozvao je stanovnike istočne i južne Ukrajine da ne učestvuju u protestima, prenosi ruska agencija Unian. Povodom nedavnih nemira u Harkovu i Donjecku, Kličko navodi da je video agresivne ljude, koji su upotrebljavali silu protiv civila.
– To su bili ljudi sa ruskim zastavama i oni ne kriju da su iz Rusije. Nema potrebe za destabilizacijom situacije. Apelujem na sve stanovnike istočne i južne Ukrajine da ne nasedaju na provokacije i da ne učestvuju ni u kakvim protestima ili masovnim okupljanjima – navodi Kličko.
Sukobi stanovnika Harkova i ekstremista
U istočnom ukrajinskom gradu Harkovu izbili su sukobi između stanovnika i ekstremista koji su došli iz zapadnog dela zemlje, čuju se eksplozije šok bombi i molotovljevih koktela, a najmanje dve osobe su poginule, javila je sinoć ruska agencija Itar-Tas.
Predstavnik lokalnog pokreta protiv Majdanskih protesta naveo je da sukobi traju u Rimarskaja ulici u centru Harkova i da se građani suprotstavljaju ekstremista iz, verovatno, radikalne organizacije “Desni sektor”, čiji su pripadnici učestvovali i u nemirima u Kijevu protiv policije.
Ekstremisti su pucali iz automatskih pušaka, vatra stiže sa prozora zgrade koja je sedište radikalne organizacije i čuju se šok bombe i molotovljevi kokteli koji se bacaju sa drugog sprata zgrade, navela je ruska agencija.
Najmanje dve osobe među pripadnicima antimajdanskih aktivista su poginule, navode aktivisti, a policija se nalazi na mestu sukoba.
“Desni sektor” je radikalna organizacija čiji aktivisti su, navodno, učestvovali u sukobima sa policijom tokom antivladinih protesta u Kijevu, koji su počeli u novembru 2013. kada su vlasti odbile da potpišu sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, zbog želje za “bližim vezama” sa Rusijom.
