– Izazov je da se ponovo ujedini EU, a to znači takođe da se zamrznu novi ulasci u članstvo sve dok se ne ispostavi novi kandidati za članstvo ispunjavaju stopostotno sve uslove – objasnio je Junker.
Glavni kandidati za novog predsednika Evropske komisije, Žan-Klod Junker i Martin Šulc, ocenili su da se ulazak novih zemalja u EU može očekivati tek pošto se kroz pet-šest godina sama Unija iznutra preustroji i prevaziđe kriza, tako da njene strukture i njena ekonomsko-socijalna situacija budu u stanju da prime neku novu članicu.
Srbija i Crna Gora mogu očekivati da, pod uslovom da uspešno okončaju pregovore o članstvu, budu prve nove članice EU posle pet-šest godina, a to znači da za vreme petogodišnjeg mandata nove Evropske komisije, na čijem čelu mogu biti Junker ili Šulc, to neće moći da se ostvari.
To su agenciji Beta rekli izvori bliski Junkeru, kandidatu za novog predsednika Evropske komisije, istaknutog od strane Evropske narodne partije, koja okuplja stranke desno od centra u Evropskom parlamentu.
Junker je izjavio da stav da bar u idućih pet godina ne može biti proširivanja EU dele krugovi u Savetu ministara EU, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.
Junker, donedavni luksemburški premijer, bivši predsednik Evrogrupe, koja usaglašava ekonomsku politiku “evrozone” i jedan od najiskusniji političara u EU, izjavio je u kampanji za novog predsednika EK da “neće u EU ući nove članice tokom idućeg mandata Evropske komisije”.
Kandidat grupe socijalista u EP za novog čelnika izvršnog tela EU, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, predočio je da “Evropska unija ne može da se proširuje beskrajno na nove članice, jer prvo mora da se preobrazi i preustroji”.
Šulc je svojevremeno izjavio i da je to šire prihvaćeni, iako ne i zvanični stav u mnogim krugovima EU, da Srbija u nekom vidu mora priznati nezavisnost Kosova kad dođe na prag članstva u EU.
Evropski parlament će, posle izbora 25. maja u novom sastavu istaći glavne kandidate za predsednika Evropske komisije, ali će odluku doneti Evropski savet, šefovi država ili vlada EU, s tim da će prvi put, saglasno temeljnom aktu EU, “Ugovoru iz Lisabona”, morati da “vode računa” o tome kako i koje je kandidate istakao Evropski parlament.
Naročito Junker ulazak budućih članica u EU uslovljava time da se najpre mora stabilizovati ekonomska i socijalna situacija, a to znači da se Unija, i pogotovo “evrozona”, moraju konačno izvući iz krize, prvenstveno podstaći otvaranje novih radnih mesta i smanjiti nedopustivo visoki stepen nezaposlenosti u zemljama evropske
dvadesetosmorice.
Junker je takve poruke upućivao i nedavno u kandidatskoj kampanji u Nemačkoj, očigledno smatrajući da je bar zasad veliki deo nemačke javnosti protiv ulaska novih članica u EU, jer su još na umu stotine milijardi evra koje je EU morala da uloži ili pozajmi nekim članicama “evrozone” i bankama u EU da bi se tamo rešila naročito pitanja prekomernih trošenja budžeta i spasavale propale banke.
Evropski diplomatski izvori i analitičari u Briselu su saglasni i da kandidati za budućeg čelnika EK itekako moraju voditi računa o naraslim pritiscima krajnje desničarskih, populističkih i evroskeptičnih stranaka, koje bi na izborima mogle dobiti mnogo više poslanika u EP nego sada, a koje su jako protiv imigracije u EU i, takođe, manje ili više protiv otvaranja vrata članstva novim zemljama.
Junker, isto kao i Šulc, iako među njima postoje ideološke i metodološke razlike, u svojim programima su kandidature za budućeg predsednika Evropske komisije poglavito postavili ciljeve rešavanja krize, otvaranja novih radnih mesta, a Junker insistira i na brzom
uspostavljanju slobodne trgovinsko-ekonomske zone između EU i SAD, kao i institucionalnom preustrojstvu EU.
S tim u vezi, on naglašava da je “kriza podelila dvadesetosmoricu, Sever protiv Juga, Istok protiv Zapada”, i da zato moraju da se preurede temelji Unije i otud se još neko vreme ne može sagledati mogućnost i sposobnost prijema novih članica.
– Izazov je da se ponovo ujedini EU, a to znači takođe da se zamrznu novi ulasci u članstvo sve dok se ne ispostavi novi kandidati za članstvo ispunjavaju stopostotno sve uslove – objasnio je Junker.
Mogući predsednik Evropske komisije je ipak objasnio da ne misli da se ceo proces proširivanja zaustavi i naglasio da “pregovori o članstvu moraju da se nastave”.
– Ali ja, isto kao i mnoge moje kolege u Evropskom savetu, Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu smatram da ne može biti nove runde proširivanja u idućih pet godina – podvukao je Junker.
Zamoljeni da se osvrnu na neke spekulacije da u novom sastavu Evropske komisije neće biti komesara za politiku prijem novih članica u EU, što je naišlo na ođeke i u izjavama nekih zvaničnika u Beogradu, izvori u Evropskoj komisiji i EP su Beti preneli da su to neodređene tvrdnje i da nekog uobličenog stava o tome nema u krugovima evropskih institucija ili vlada EU.
Politička grupacija liberala u EP je za svog kandidata za novog čelnika EK istakla bivšeg belgijskog premijera Gija Verhofstata, “zeleni” su istakli dvoje kandidata – Francuza Žozea Bobea i Nemicu Ska Keler.
A kandidat Evropske levice je moćni prvak grčke levičarske opozicije Siriza Aleksis Cipras.
Najesen će Evropski savet izabrati i svog novog predsednika, kao i novog viskog predstavnika EU, šefa evropske nezvanične diplomatije, službe za spoljno delovanje EU, što je sada Ketrin Ešton.
