Dotrajala vozila, nedostatak klimatizacije u ekstremenim vremenskim uslovima, kašnjenja i guževe... Ovo su samo neki od problema sa kojima se suočavaju svi oni koji u Beogradu koriste gradski prevoz. Ako na sve to dodamo i veliki broj "slepih putnika“, ne treba se čuditi što GSP opstaje samo uz velike dotacije organa izvršne vlasti.
Usled nestalnog priliva sredstava kvalitet prevoza u Beogradu je već godinama na diskutabilnom nivou. Ni ugovor sa firmom “Bus plus“, zaduženom za naplatu karata, ne garantuje sigurno funkcionisanje GSP.
Da je problem naplate vrlo ozbiljan, saznalo se polovinom prošle godine. Tada je direktor Željko Milković najavio revolucinarni potez, zaintrigiravši i putnike i gradske funkcionere.
Naime, predlog direktora GSP-a je bio da u određenom vremenskom periodu cena pojedinačne karte bude i tri puta manja nego sada što će reći 20 ili 30 dinara! Tako bi se i redovni “šverceri“ navikli da kupuju kartu jer im to ne bi bio veliki trošak.
Uz prodate karte na dnevnom nivou, ukupni prihod od osnovne delatnosti bi porastao nekoliko desetina puta. Ova najava tada je naišla na pozitivne reakcije građana, ali su gradski oci na sve to ostali bez jasnog komentara i danas, više od godinu dana od ovog saopštenja, ideju o pojeftinjenju karata više niko ne pominje.
Pitali smo naše sugrađane, koji se svakodnevno voze vozilima GSP, da li bi plaćali dnevnu kartu ako bi njena cena bila 3 puta niža?
Mislim da je to dobro rešenje. Svakog meseca se iz državnog i budžeta lokalne samouprave izdvaja ogromna svota. Nemoguće je sve to nadoknaditi kaznama. U slučaju da ideja zaživi, kontrolori će imati manje posla, a prevoznik više novca na raspolaganju – kaže Miloš Ristić, inženjer poljoprivrede koga smo zatekli na stanici kako čeka prevoz do posla.
Ipak, ima i onih koji drugačije misle. Pojeftinjenje dnevnih karata bi svakako pozitivno uticalo na priliv novca, ali bi takav efekat bio zanemarljiv na duži vremenski period, smatra filolog Donatel Sabo:
Sigurno je da bi na početku akcije, više ljudi plaćalo kartu. Ipak, mislim da bi zbog životnog standarda i samog kvaliteta prevoza i po ovim cenama, prodaja bila nedovoljna. Kada našeg čoveka stavite pred izbor – da li da plati kartu nekoliko puta jeftiniju ili da se “malo švercuje” pa od tog novca kupi kilogram voća, uvek će izabrati ovo potonje – zaključuje Sabo.
Svakako je da bi umanjena cena karte primamila veći broj putnika da je kupi, ali suštinsko pitanje je da li bi se i u kojoj meri poboljšao kvalitet gradskog prevoza.
– Postoji verovatnoća da bi se povećao broj putnika sa kartom, ali to ne bi rešilo problem gužve, kašnjenje autobusa ili nedostatak klimatizacije. Ukoliko bi ovi standardi bili zadovoljeni, platila bih kartu i bez popusta. Takođe, ne verujem da bi to uticalo na ponašanje kontrolora. Pogotovo ne na njihovu agresivnost i bezobzirnost kada se nađu ispred slabijeg od sebe. Čak i softver za proveru dolaska vozila ne radi kako treba. Proveru uredno naplate, ali je informacija u najmanju ruku sumnjiva – smatra naša sugrađanka Jelena Lazović.
Podsetimo, svakoga dana u našem glavnom gradu 2,5 miliona ljudi bar jednom uđe u neko od vozila javnog prevoza. Podaci pokazuju da od tog broja čak 258 000 ne poseduje nikakvu kartu, a o broju onih koji se “čekiraju” samo kada naiđe kontrola može samo da se nagađa.
