Na najpopularnijoj, Forbsovoj listi milijardera, Srbi su izuzetak, a ne pravilo. Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, kaže da to dosta govori o njima – krupnim kapitalistima. Ali i o svima nama i snazi naše privrede.

– Ako posmatrate BDP Srbije u koji sve to ulazi, on je manji u odnosu na bruto prihod jedne velike evropske kompanije. Ako uzemete sada prihod nekog ‘Simensa’, ‘Lufthanze’, ili možda grupacije ‘Reno’, ‘Sitroen’, ili ne znam koje automobilske, hemijske industrije velikih kompanija, onda ćete videti da te velike kompanije imaju daleko veći prihod nego što je naš ukupni BDP. A naši biznismeni, sem izuzimajući poreklom Ceptera, ne prave neke biznise vani. Sem tu u našoj zemlji – kaže Božo Drašković.

Ana Brnabić
Beta

Ana Brnabić je ovih dana osvanula na 91. poziciji od ukupno 100 najmoćnijih žena sveta. Pre nje na spisku bilo je 20 političarki. Posle nje samo jedna.

Pre 11 godina, Mišković je zauzeo 891. poziciju na jednoj drugoj Forbsovoj listi. Listi milijardera. Njegovo bogatstvo procenjeno je na milijardu dolara, a poziciju je delio sa još 50 privrednika, piše Rts.

Milijarde niko nije demantovao

Novak Đoković
Promo

Zanimljivo je da svoju poziciju na Forbsovoj listi nikad niko nije demantovao. Iako je bilo i lažnih vesti. Tako je početkom prošle godine regionom prostrujala vest da je biznismen Filip Cepter stigao do Forbsove liste. Cepterovo bogatstvo zapravo je procenjivao poljski portal Slavorum. Iako ga na spisku američkog Forbsa za 2017. nema, Cepter nikada nije demantovao da nije milijarder.

– Dobro, neki vole da se nađu na listi. To je stvar subjektivne procene svakog od njih. Neko voli da se pokaže. Naročito ovi novi bogataši, koji su nastali u poslednjih nekoliko decenija. Većina njih, ne svi, želi to da pokaže. Tu manifestaciju moći. I da kaže, evo, ja sam jako bogat. Nije manifestacija moći samo da ima jahtu, ‘majbah’, ‘rols-rojs’, vilu ili već šta… Već i da bude priznat u javnosti. Tu ima i malo estrade – smatra Drašković.

Ivana Ristić, autorka nekadašnje Forbsove liste za Srbiju, kaže da je regionalni Forbs postojao sedam godina.

– I svih sedam godina bio je apsolutni prestiž naći se na toj listi. Gotovo da nema privrednika koji je odbio da dâ izjavu za tekst koji se ticao te liste – kaže Ristićeva.

Iako smo u ovdašnjoj javnosti vrlo često imali prilike da slušamo imena srpskih kapitalista sa ove zvučne liste, reč je zapravo o regionalnom rangiranju biznismena. Liste je pravilo regionalno izdanje Forbsa sa sedištem u Zagrebu. Za razliku od američkog Forbsa, koji je merio lično bogatstvo, regionalno izdanje imalo je drugačije kriterijume.

Bez emocija, molim

– Osnovni kriterijum bio je poslovni prihod. Dakle, obim biznisa, onoga što se proizvede, proda, čime god se bavi ta kompanija, u Srbiji. To je bilo vrlo važno da je domaći kapital, da je firma registrovana u Srbiji. Jer je to bilo regionalno izdanje Forbsa, koji je za svaku zemlju pojedinačnio rangirao privrednike – objašnjava Ristićeva.

Mišković
Beta

“Bez emocija, molim”. To je bio naslov na poslednjem izdanju zagrebačkog Forbsa pre nego što je ugašen u junu 2016. godine. Prvorangirani na listi bio je biznismen Miodrag Kostić. Sa trona je te godine skinuo predsednika “Delte” Miroslava Miškovića. Poslovni prihodi “MK grupe” iznosili su nešto manje od pola milijarde. Dugovi Kostićeve komapnije u to vreme bili su 216 miliona evra.

– Sad možete da kažete da je u našim uslovima malo zadužen Matijević. Pa ćete reći da je njegova imovina realna. Normalno da ima dugove, ali je on mnogo manje zadužen nego što je to, pretpostavimo, bio slučaj sa Perčevićem ili ‘Agrokorom’ – napominje Drašković.

I oni koji su poslednjih godina potpuno izbrisani sa poslovne scene imali su svoj trenutak slave. Tako su se na primer 2014. godine na Forbsovoj listi najbogatijih Srba našli i Miroslav Bogićević, vlasnik “Farmakoma MB”, i Goran Perčević, vlasnik “Interkomerca”. Iako su njihove poslovne imperije već tada uveliko gušili dugovi, zaduženost i kapital se nisu uzimali u obzir.

Ipak, u pratećim tekstovima koji su se uz listu objavljivali svaki put je objašnjavano šta su moguće zamerke tim provrednicima.

– Šta bi u njihovom biznisu moglo da predstavlja problem za eventualno dalje plasiranje na listi? Da se nije uzimala eventualna zaduženost, da se nisu uzimali biznisi gde je postojala sumnja na neke malverzacije? Vrlo često se to dešavalo i Forbs je vodio računa o tome da se takav biznis ne nađe na listi – objašnjava Ristićeva.

Ni bogati nisu što su nekad bili

Bilo je pokušaja da se, po ugledu na američki Forbs, i u Srbiji naprave slične liste. Dnevni list Blic redovno objavljuje liste najmoćnijih. U šali bi moglo da se kaže da je američki Forbs zapravo potvrdio pisanje Blica. Jer je ovaj dnevni list premijerku Brnabić proglasio za najmoćniju ženu u Srbiji.

Dešavalo se, međutim, da na ovoj listi greškom završe i oni koji više nisu među živima. Publikaciju Top 300 nekada je objavljivao Ekonomist. Danas to radi magazin Biznis i finansije. Na ovim listama kompanije su se rangirale po poslovnim prihodima.

– Upravo o tome se radi. Na kraju krajeva i na zagrebačkoj listi je bio Todorić sa čitavom kompanijom ‘Agrokor’ do sloma. Znači, to nije pouzdan pokazatelj. Vrlo često vlade imaju tu neoliberalnu strategiju da će bogati ljudi povući društvo napred. Bogati ljudi će povući društvo napred onda kad imaju interes. Kad nemaju interes i visoke profite, onda ga neće vući uopšte napred – zaključuje Drašković.

Kao liniju bogatstva Forbs je postavio magičnih milijardu dolara. Listu je počeo da objavljuje 1987. godine. Od tada do danas inflacija je pojela vrednost tog novca. Pa tako Branko Milanović, jedan od najpoznatijih srpskih, ali i svetskih ekonomista, za temu nejednakosti procenjuje da je vrednost milijarde iz 1987. danas jednaka iznosu od dve milijarde. Tako da ni današnji milijarderi nisu ni upola onoga što su nekad bili.



loading...