Listu najvažnijih događaja u Srbiji u 2018. sastavila je novinska agencija Beta.

1. UBISTVO OLIVERA IVANOVIĆA

Oliver Ivanović
Beta/SASA DJORDJEVIC

Na samom početku godine, 16. januara, hicima iz pištolja ispaljenim iz kola u pokretu u severnom delu Kosovske Mitrovice ubijen je lider Gradjanske inicijative SDP Oliver Ivanović. Ivanović je ubijen ispred kancelarije svoje organizacije a odgovorni za taj zločin i dalje nisu pronadjeni, niti javnost ima razloga da veruje da je istraga napredovala.

U periodu pred ubistvo, Ivanoviću je bio zapaljen i automobil, a u poslednjem intervjuu on je tvrdio da Srbi na severu ne strahuju toliko od Albanaca koliko od lokalnih Srba “kriminalaca i kabadahija koji voze džipove bez tablica”. Područje na kojem se dogodilo ubistvo je van kontrole istražnih organa Srbije, a Beograd je često optuživao Prištinu za pasivnost i nedostatak saradnje u istrazi.

U novembru je kosovska policija uhapsila troje Srba sa severa pod sumnjom da su povezani sa ubistvom, dok je hapšenje izbegao potpredsednik Srpske liste i kontroverzna figura u srpskoj zajednici Milan Radoičić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Prištinu da je nameravala da ubije Radoičića i dovede Beograd u vezu sa ubistvom Ivanovića, a takodje je naveo da je Radoičić prošao poligrafsko ispitivanje pred srpskim organima, zbog čega ga Beograd smatra nevinim u tom slučaju.

2. DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE NASTAVLJEN BEZ REZULTATA

Predsedništvo Srbije

Posle godinu dana pauze, nastavak tehničkog dijaloga Beograda i Prištine bio je planiran za sredinu januara u Briselu ali je odložen zbog ubistva Ivanovića. Razgovori su nastavljeni krajem februara pri čemu je Beograd insistirao na obavezi Prištine iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine da formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).

Već krajem marta je ponovo došlo do prekida dijaloga zbog hapšenja direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Djurića. Usledilo je povlačenje predstavnika Srpske liste iz Vlade Kosova i najava kosovskih Srba da će sami formirati ZSO ako Priština to ne uradi do 20. aprila. Predstavnici vlasti u Prištini su tokom razgovora tražili od Beograda da prizna kosovsku nezavisnost i da ne sprečava članstvo Kosova u UN, što je formalno uobličeno krajem godine u rezoluciji Skupštine Kosova o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom septembra posetio srpske sredine na severu Kosova gde je rekao da je “gotovo nemoguće” postići kompromisno rešenje sa Prištinom zbog “udaljenih medjusobnih ali i stavova medjunarodne zajednice”. Predstavnici Beograda su tokom godine iznosili kao jednu od ideja za rešenje statusa Kosova i mogućnost etničkog razgraničenja izmedju Srba i Albanaca po kojoj bi sever Kosova ostao u Srbiji dok su iz Prištine najpre stizale najave o mogućem priključenju tri opštine sa juga centralne Srbije Kosovu, posle čega je usledilo insistiranje na nepovredivosti postojećih granica.

Dijalog je ponovo prekinut krajem novembra nakon odluke Prištine da taksu na uvoz robe iz centralne Srbije poveća na 100 odsto. Tokom godine je i u Srbiji nastavljen unutrašnji dijalog o Kosovu u okviru koga se po rečima Vučića, najveći broj učesnika založio za očuvanje statusa kvo i zamrznutog konflikta.

3. IZBORI ZA BEOGRADSKI PARLAMENT

Skupština grada
Beta

Srpska napredna stranka (SNS) na lokalnim izborima u Beogradu, održanim 4. marta, još jednom je potvrdila dominaciju sa osvojenih 44,99 odsto glasova, odnosno sa 64 mandata u beogradskoj skupštini.

U konkurenciji 24 izborne liste, drugo mesto zauzela je lista “Dragan Djilas – Beograd odlučuje, ljudi pobedjuju” sa 18,93 odsto, dok je solidan treći najbolji rezultat imao gradonačelnik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić. Odbornike u parlamentu Beograda dobila je još samo izborna lista Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, dok čak 20 lista nije uspelo da predje cenzus od pet odsto. Kao najveći gubitnik prepoznata je Demokratska stranka (DS), koja je sa 2,25 odsto ostvarila najslabiji rezultat u Beogradu, nakon čega je lider demokrata Dragan Šutanovac podneo ostavku.

Odbornici Skupštine Beograda u junu su za novog gradonačelnika izglasali Zorana Radojičića, koji je do tada bio direktor Dečije bolnice u Tiršovoj, dok je za zamenika izabran dotadašnji gradski menadžer Goran Vesić. Izbori za skupštinu Beograda su obeleženi optužbama za medijske manipulacije, tako da su organizacije poput Transparentnosti Srbija i BIRODI-ja ukazivali na dominaciju predsednika Srbije i SNS-a naslovnim stranama i informativnim emisijama.

Posmatračka misija Crte je ocenila da se “kampanja za izbore ne može okarakterisati kao fer i demokratska”. Sa druge stranke, SNS je čak najavljivala i tužbu protiv Radio-televizije Srbije zbog, kako su naveli, “utišavanja” tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića prilikom gostovanja u poslednjoj predizbornoj emisiji, što je u javnosti dobilo naziv “afera regler”.

4. PRESUDE

Vojislav šešelj
Beta

Petnaest godina od kako se lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj dobrovoljno predao Haškom tribunalu, i dve godine od pomalo iznenađujuće prvostepene oslobađajuće presude, Žalbeno veće Medjunarodnog rezidualnog Mehanizma za krivične tribunale osudilo je lidera radikala u aprilu na 10 godina zatvora. On je osuđen zbog progona, proterivanja i prisilnog premeštanja vojvodjanskih Hrvata u selu Hrtkovci 1992. godine, što je izazvalo brojne polemike oko toga da li osoba osudjena za ratne zločine i dalje može da bude poslanik u Skupštini Srbije i lider parlamentarne stranke.

Osim te presude, 2018. godinu obeležio je i niz odluka domaćih sudova kojima su, iz pravnog ugla, rešeni i neki važni dogadjaji iz prošlosti. Specijalni sud u Beogradu u julu je oslobodio pripadnike Jedinice za specijalne operacije optužbi da su 2001. godine organizovali oružanu pobunu, ocenjujući da su oni tada organizovali protest. Na taj način sudski epilog je dobio dogadjaj koji je često označavan kao uvod u ubistvo premijera Zorana Đinđića, za šta zatvorske kazne od 40 godina služe bivši pripadnici crvenih beretki Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović.

Tačka je stavljena i na zahtev za rehabilitaciju predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića. Viši sud odbio je zahtev predlagača koji su tokom postupka zastupali tezu da je Nedić bio žrtva komunističkog režima. Okončano je i ponovoljeno sudjenje Darku Šariću, za šverc 5,5 tona kokaina iz Latinske Amerike u Evropu, i to tako što mu je kazna sa 20 godina smanjenja na 15 godina zatvora.

5. NARODNI MUZEJ

Narodni muzej
Wikipedia

Nakon punih 15 godina i pet puta odlaganog početka rada, u Beogradu je 28. juna otvorena nova stalna postavka Narodnog muzeja sa 4.000 eksponata. U periodu od 2003. godine, kada je muzej na Trgu Republike zatvoren zbog “katastrofalnih mikroklimatskih i bezbednosnih uslova”, promenjeno je osam vlada i sedam ministara kulture. Narodnim muzejem upravljala su tri direktora, napravljena su tri projekta sanacije i rekonstrukcije, a iznad ulaza u jednom trenutku je postavljen čak i sat koji je otkucavao vreme do otvaranja zakazanog za 2016. godinu.

Rekonstrukciju je ispratila afera u vezi sa izgradnjom depoa za umetničke radove austrijske firme Kunstrans sa kojom je Vlada sklopila ugovor 2006. godine. Ugovor je ocenjen kao “štetan za državu”, pa je posle izgubljenog spora pred medjunarodnom arbitražom Srbija bila dužna da toj firmi isplati 2,5 miliona evra za depo koji nikada nije korišćen, a protiv tadašnjeg ministra kulture Dragana Kojadinovića podneta je krivična prijava.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je rekonstrukcija zgrade koštala oko 12 miliona evra, dok je za ceremoniju otvaranja Vlada izdvojila više od 38 miliona dinara.

6. OPSTRUKCIJA RADA PARLAMENTA

BETA

Opstrukciju rada parlamenta, koju u većini zemalja pokušava da organizuje opozicija, u Skupštini Srbije 2018. godine sprovodila je vladajuća većina, pa tako godinu dana nije bilo rasprave o amandmanima na predložene zakone.

Sve tačke sa dnevnog reda su se i u pojedinostima razmatrale objedinjeno, a vreme je na svakoj sednici bilo potrošeno samo na prvu tačku dnevnog reda i to na prvi član zakona, na koji su amandmane gotovo istovetne podnosili poslanici Srpske napredne stranke. Oni su to vreme koristili uglavnom da hvale rad vlade Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i iznose optužbe na račun bivše vlasti i opozicije. Tu praksu naprednjaci su počeli u decembru prošle godine, kada je usvajan državni budžet i nastavljena je tokom cele godine.

Opozicija je na poslednjoj sednici u znak protesta organizovala u skuštinskom holu takozvani “paralelni parlament” i svaka dva sata i tokom cele noći držala konferencije za novinare na kojima je iznosila neke od zamerki na budžet i kritikovala vladajuću većinu, jer “na sve načine onemogućava da se čuje drugačije mišljenje”. Rasprava u parlamentu su se uglavnom vodile mimo dnevnog reda uz razmenu optužbi, a više puta atmosfera je bila i na ivici incidenta.

7. PROMENE NA POLITIČKOJ SCENI

Beta

Osim nekoliko ubedljivih pobeda Srpske napredne stranke na lokalnim izborima, od kojih je pobeda u Doljevcu u decembru sa osvojenih 85 odsto glasova svakako najimpresivnija, političku scenu Srbije u 2018. godini obeležilo je udruživanje više opozicionih političkih opcija u dva tabora – Savez za Srbiju i Gradjanski blok 381.

Savez za Srbiju formiran je 2. septembra od deset opozicionih partija i pokreta – Narodne stranke, Demokratske stranke, pokreta Dveri, Levice Srbije, Zdrave Srbije, Pokreta za preokret, pokreta “Otadžbina”, Udruženih sindikata “Sloga”, Zajedno za Srbiju i nekadašnjeg predsednika DS i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.

Neformalno, njegovo formiranje započeto je nakon beogradskih izbora održanih u martu kada su njegovi osnivači u Skupštini Beograda osnovali odborničku grupu Saveza za Srbiju, i kada su ostavljajući razlike po strani usaglasili oko 30 tačaka platforme programa, koja sadrži predloge rešenja nekih od najvećih problema i izazove sa kojima se država suočava – od borbe protiv siromaštva, rešavanja pitanja Kosova i Metohije, preko reforme pravosudja, donošenja zakona o poreklu imovine, slobode medija i stvaranja uslova za fer i poštene izbore.

Krajem godine lideri Saveza potpisali su i dokument o održavanju fer i slobodnih izbora u Srbiji uz poruku da do ispunjenja zahteva tog dokumenta neće izlaziti ni na jedne izbore ukoliko budu raspisani. U tom procesu nije učestvovao Pokret slobodnih gradjana (PSG) na čelu sa Sašom Jankovićem, koji je u gradskom parlamentu formirao svoju odborničku grupu. PSG je inicirao osnivanje Gradjanskog bloka 381. Blok su 21. avgusta formirali PSG, Zelena ekološka partija – Zeleni, Madjarski pokret, Šumadijska regija i Koalicija Tolerancija (Vlaška narodna stranka, Vojvodjanski pokret, Bošnjačka gradjanska stranka, Stranka Crnogoraca i Tolerancija Srbije).

Za lidera su izabrali Jankovića i kao prvi cilj odredili “borbu za regularne izborne uslove”. Nekoliko meseci od osnivanja došlo je do “slabljenja” GB 381 jer su početkom novembra iz njega istupili Zeleni predvodjeni liderom Dejanom Bulatovićem, da bi mesec dana kasnije pristupili Savezu za Srbiju.

Takođe, sredinom decembra Saša Janković je saopštio da napušta mesto predsednika PSG-a i GB 381 i da se povlači iz aktivnog političkog života. Tome je prethodilo i odustajanje predstavnika PSG i GB 381 od potpisivanja dokumenta za održavanje fer i slobodnih izbora koji su potpisali predstavnici Saveza za Srbiju, Demokratske stranke Srbije, Socijaldemokratske stranke, Nove stranke, Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara, pokreta Dosta je bilo, Pokreta centra, Gradjanske platforme i inicijative Ne davimo Beograd.

8. TAKSE I FORMIRANJE KOSOVSKE VOJSKE

Beta

Nakon diplomatske pobede Srbije u skupštini Interpola, na kojoj je 20. novembra sprečen ulazak Kosova u to policijsku organizaciju, iz Prištine je usledila politička “odmazda” u vidu uvodjenja taksi od 100 na proizvode iz centralne Srbije i BiH. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je da Priština neće odustati od tih taksi sve dok Beograd i formalno ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost.

Iako je reč o očiglednom kršenju odredbi Cefta sporazuma, reakcija koje su stigle iz Evropske unije i SAD nisu navele rukovodstvo Kosova da odustane od tih administrativnih mera. Priština nije bila impresionirana ni “zabrinutošću NATO” zbog odluke da, suprotno čak i sopstvenom Ustavu, obavi transformaciju Bezbednosnih snaga u oružane snage Kosova.

Iz Prištine je nagovešteno da će proces formiranja vojske Kosova trajati možda i čitavu narednu deceniju a zvanični Beograd je reagovao veoma burno. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u dramatičnom tonu je ponovio da Vojska Srbije neće dozvoliti novi progon Srba sa Kosova, dok je premijerka Ana Brnabić izjavio da je i vojna opcija na stolu i da ne može da isključi ni to rešenje.

Najznačajnije posledice te dve odluke, na kraju, nisu ni ekonomske ni bezbednosne već – političke. Postavlja se pitanje kako će dijalog Srbije i Kosova moći da bude nastavljen, tim pre što nije jasno oko čega bi uopšte moglo da se pregovora kada se obe strane tako duboko ukopane na početnim pozicijama.

9. NAPAD NA BORKA STEFANOVIĆA I GRAĐANSKI PROTESTI

printscreen/youtube.com/Beta News Agency

Grupa napadača pretukla je i ozbiljno povredila 23. novembra u Kruševcu, pre jedne opozicione tribine u tom gradu, lidera Levice Srbije Borka Stefanovića i dvojicu aktivista te organizacije. Stefanović je metalnom šipkom udaren u potiljak i zadobio je teške povrede, a opozicija je napad okarakterisala kao pokušaj ubistva i za to direktno optužila vlast na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Uhapšena su tri napadača, a njihova imena saopštio je Stefanović navodeći da su povezani sa ljudima iz kruševačkog kriminalnog miljea, povezanim sa lokalnim vlastima. Nezadovoljstvo zbog napada kulminiralo je u početak organizovanih protesta protiv nasilja i pod nazivom “Stop krvavim košuljama”.

Prvi protest održan je u Kruševcu, a potom su počeli svake subote da se organizuju u Beogradu. Učesnici tih skupova tražili su da prekine nasilje protiv neistomišljenika vlasti, otkrivanje nalogodavaca napada na Stefanovića, ali i otkrivanje počinilaca i nalogodavaca ubistva Olivera Ivanovića i nalogodavaca napada na novinara iz Grocke Milana Jovanovića. Jedan od zahteva je da javni servis RTS počne da objektivnije izveštava o tim okupljanjima. Iako protest formalno organizuju studenti i gradjanski aktivisti, okupljanje su podržale gotovo sve opozicione opcije, čiji lideri redovno učestvuju na skupovima i ističu zahteve za stvaranje uslova za fer i demokratske izbore.

10. MEDIJI

Fondacija Slavko Ćuruvija

U junu je na sastanku predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja formirana Radna grupa za izradu nove medijske strategije. Radna grupa sastoji se od devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i osam predstavnika države.

Dogovoreno je da Vlada Srbije formira Koordinaciono telo za saradnju sa medijima, dok će medijska i novinarska udruženja formirati Tim za dijalog, a ta dva tima će zajedno raditi na rešavanju problema novinara i medija. Iako se aktuelnom medijskom strategijom država opredelila za izlazak iz vlasništva u medijima, 2018. godina donela je njen posredan povratak u medije.

U decembru je dve televizije sa nacionalnom frekvencijom – O2 i Prva, kao i sajt B92 kupio Srdjan Milovanović, bivši suvlasnik mobilnog operatera Kopernikus Techhnology, koji je mesec ranije prodat državnom Telekomu Srbija za 190 miliona evra. Takvom transkacijom Vlada je osim nekoliko medija, na “mala vrata” dobila udeo u još dve nacionalne televizije, a da pritom nije rešila pitanje postojanja novinske agencije Tanjug koja i dalje radi u nerešenom statusu, uprkos tome što je odlukom Vlade ugašena pre više od tri godine.

I u 2018. godini nastavljeno je sa pritiscima i napadima na predstavnike medija. Prema NUNS-ovoj bazi, napada na novinare bilo je 93 a sve je otišlo stepenik više kada je zapaljena kuća građanskog novinara Milana Jovanovića iz Vrčina. Osumnjičeni za napad su uhapšeni, ali se tužilaštvo sa jednom uhapšenom odmah nagodilo, što je izazvalo oštre proteste novinarskih i medijskih organizacija.

Kao paradigma odnosa prema nezavisnim medijima ostaće naslovna strana Ilustrovane politike, čiji je uredjivački tim pokušao da se obračuna sa medijima koji nisu pod vladinom kontrolom preko naslovnica “Psi su pušteni” i Verane, šta to radiš, mamografu jedan”.