Kaže i da joj mnogi pišu poruke: „Šta ti je toliko bolje u Srbiji? Bolje ti je u Kanadi, ostani u Kanadi“, pa je u jednom videu rešila da objasni tri stvari koje joj mnogo nedostaju.
„Prva stvar je to što mi jako nedostaje da se šetam, bilo gradom ili jednostavno da odem kod nekoga. Ovde toga stvarno nema, jer je grad ogroman i potreban je auto. Na primer kad idem kod doktora meni to uzme 45 minuta do sat vremena da ja tamo stignem… Peške ne bih stigla za dva meseca. Isto tako, oako je veliki grad neki trg uopšte ne postoji, ovde centar može da bude bilo koja lokacija u razdaljini od 10 do 15 km i sve su kao glavne ulice ali ne postoji taj neki trg, centar, kao recimo u Beogradu, Novom Sadu“, ispričala je Ivana.
Kao drugu stvar koja joj mnogo fali u Kanadi navela je „taj osećaj zajednice koji postoji u Srbiji“.
„Što se tiče komšija, ovde stvarno nije kao u Srbiji, da ja mogu da pokucam kod komšije i pitam: je l’ imaš brašna? Gledali bi me kao da sam pala sa Marsa. Jednostavno nije tako, ovde se slabo ko svojim komšijama i javlja“, otkriva i dodaje da u kraju u kojem ona živi nema mnogo naših ljudi, uglavnom su Indijci, s kojima „ne može da klikne nikako“.
„I poslednja stvar je to što ovde nemaš kafića da popiješ kafu, da uživaš. Ne postoji taj koncept kafića i takve usluge. Svi ovde uzimaju kafu za poneti, za usput, nema kafića gde možeš da sedneš i konobar te usluži i ti pet sati piješ istu kafu. Ne, ovde možeš da uđeš, odeš do šanka, poručiš sebi kafu, platiš pa sedneš… Jednostavno nije to to“, rekla je, ali i priznala da se i sama odvikla od sedenja po kafićima.
