Procenjuje se da u Beogradu prosjači oko 2 000 mališana, a većina njih je zloupotrebljena od strane kriminalaca.
Sa praznicima, prosjaci iz cele zemlje hrle ka većim gradovima, ulaze u gradski prevoz, sede sklupčani na ulici s pruženom rukom ili šeširom, presreću užurbane građane na raskrsnicama i trotoarima… Neki od njih sa sobom vuku polugolu, ponekad i bosu decu.
Koliko je ukupno prosjaka u Srbiji, mladih i starih, invalida i porodilja – ne zna se. Radna grupa koja je formirana za rešavanje ovog problema, a sastavljena od pripadnika MUP i Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, zasad postoji samo na papiru i još nije napravila nikakvu evidenciju.
Samim tim, ne zna se ni da li ovi ljudi i deca prose za sebe ili za druge, kao ni da li su žrtve krijumčara ljudi, mafije, svojih roditelja i srodnika… Iskustva organizacija koje na terenu rade s decom ulice pokazuju da većina njih prosi da bi prehranila sebe ili porodicu jer potiču iz ekstremno siromašnog okruženja.
Iskustva beogradskog prekršajnog suda pokazuju pak da među prosjacima ima i onih koji dobijaju samo mrvice kolača koji uzima neko drugi – onaj ko organizuje lance prosjačenja.
Zbunjeni građani mahom ne znaju šta da rade – da li da udele novac siromahu, gladnom i smrznutom, posebno kad je u pitanju dete, ili da ne daju ništa u nadi da će tako prekinuti zloupotrebu dece, trudnica i invalida.
Iskustva Centra za integraciju mladih, koji vodi dva svratišta za decu ulice, drugačija su. Većina dece s kojom imaju kontakt prosi ne zato što ih neko na to fizički nagoni, već zato što nemaju šta da jedu, i zato što gotovo svi iz njihovog okruženja prose ili sakupljaju sekundarne sirovine.
– Oni žive u neformalnim naseljima bez vode i struje. Socijalno su isključeni, nisu uključeni ni u školski sistem, ni u sistem zdravstvene zaštite. Kada se pojavi sumnja da je neko dete prinudno eksploatisano ili žrtva trgovine ljudima, odmah o tome obaveštavamo policiju i Centar za socijalni rad. Centar i inače obaveštavamo o svakom detetu koje kod nas dođe – kaže za “Novosti” Marko Tošić, iz Centra za integraciju mladih, i konstatuje da broj žrtava nije zanemarljiv, ali ne prelazi 10 odsto.
Po njegovim rečima, niko ne zna koliko tačno ima dece koja žive i rade na ulici. Problem je što ih nijedna institucija ne vodi kao posebnu grupu:
Centri neretko ove situacije rešavaju tako što se deca oduzimaju roditeljima zbog zanemarivanja, ali u Centru za integraciju mladih smatraju da siromaštvo ne bi smelo da bude razlog za razdvajanje roditelja i dece.
– U toku prošle i ove godine formirano je 1.128 predmeta vezanih za prosjačenje, od čega je odbačeno pet zahteva, 21 postupak je obustavljen, donete su dve oslobađajuće presude, izrečeno 135 opomena i 161 presuda. Nekima od osuđenih izrečene su novčane kazne, a drugima zatvorske, ali i oni koji su dobili novčane u nedostatku para menjali su ih za zatvor – kaže Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu.
Prema Marinovićevim rečima, bilo je i slučajeva da policija, kada uhvati decu u prosjačenju, uspe da utvrdi ko su im roditelji i gde žive. Ukoliko sud ustanovi da su roditelji mogli da vrše nadzor nad decom u tom trenutku, a nisu, roditelji prekršajno odgovaraju. Bilo je i slučajeva da se utvrdi da su otac i majka bili na poslu i da zaista nisu znali da deca prose, i tada se oslobađaju odgovornosti.
– Broj osuđujućih presuda u odnosu na ukupan broj formiranih predmeta je mali jer prekršioci ne žive na adresi koja im je navedena u dokumentima, pa ih je teško naći. Oni koji nemaju dokumenta završavaju kod sudije po skraćenom postupku – objašnjava Marinović.
Tokom sudijske karijere i on sam se sretao sa različitim slučajevima:
– Pre desetak godina sudio sam ženi koja je prosila ispred Crkve Svetog Marka, a kao adresu stanovanja navela je jedan hotel. Pozvali smo hotel i proverili – zaista je u njemu imala plaćenu sobu! Imao sam i primer jedne stare, gotovo nepokretne Romkinje, koja nam je pričala da živi u domu i da kombi svakog jutra dođe po nju i ostale invalide iz tog i drugih sličnih smeštaja, i razveze ih na utvrđene lokacije, u prosjačenje. Uveče dođe, pokupi ih i vrati kući, ostavivši im manji deo onoga što su “zaradili” – navodi Martinović.
