U SVAKOM LOŠEM NEŠTO DOBRO: Iz tragedije u Černobilu proistekla NEVEROVATNA stvar za čovečanstvo

Ljudi bi mogli opuštenije da nasele "crvenu planetu" i žive na Marsu, ako bi se, između ostalog, gljiva koja je pronađena u nuklearnom reaktoru u Černobilju, koristila za zaštitu od štetnog zračenja, tvrde naučnici posle najnovijih istraživanja.

printscreen

Sloj gljivica debljine oko 20 centimetara mogao bi “u velikoj meri da poništi godišnju dozu ekvivalentnu radijaciji na površini Marsa”, otkrili su istraživači.

Ono što ovu gljivu čini moćnom je to što je potrebno samo nekoliko grama da biste započeli njeno korišćenje protiv radijacije“, rekao je Nils Ejverč, istraživač i saradnik Stenforda za New Scientist.

Gljiva se sama obnavlja i regeneriše, čak i kada je oštete opasni zraci. Za potpunu obnovu treba joj samo nekoliko dana“, dodao je Ejverč.

Stručnjaci smatraju da bi gljive mogle već da se koriste na Međunarodnoj svemirskoj stanici i da tamo apsorbuju štetne kosmičke zrake, a takođe su i budući resurs koji bi se mogao masovno koristiti u okruženju budućih koonija na Marsu.

Godine 1991, pet godina nakon katastrofe u Černobilju, pronađene su gljivice crne boje, koje su “izvirivale” iz zidova napuštenog reaktora koji je bio izložen gama zracima.

Naučnike je zbunilo kako je bilo kakav vid života uspeo da preživi ekstremne uslove. I ne samo da su gljivice preživele katastrofu, već su i, kako naučnici tvrde, rasle prema izvoru zračenja.

Pigment melanin inače omogućava gljivicama da apsorbuju štetne zrake koje potom pretvaraju u hemijsku energiju.

Na isti način kojim biljke pomoću fotosinteze pretvaraju ugljendioksid i hlorofil u kiseonik i glukozu, gljivice tako „skupljaju” štetne zrake što im omogućava da proizvode energiju.

Ovaj proces radiosinteze, privukao je pažnju naučnika zbog njegovih potencijalnih uticaja na revolucionarna otkrića.

Kačuri Vankejtsvoren, Nasin naučnik, koji vodi eksperimente na gljivicama Croptococcus neoformans, veruje da bi se ovakva proizvodnja energije koja apsorbuje radijaciju, mogla primeniti i pretvoriti u metodu lečenja i kreiranja posebnog „štita” protiv toksičnih zraka.

„Takođe, omogućilo bi se i pacijentima obolelim od raka koji su podvrgnuti radijacijskoj terapiji, inženjerima nuklearnih elektrana i pilotima, da rade bez straha da će apsorbovati smrtonosnu dozu zračenja, predviđa Vankejtsvoren za časopis Scientific American.

Zaštita i proizvodnja energije – dva u jednom 

Primena energije ovih gljiva mogla bi se koristiti i za napajanje električnih uređaja i u domenu biotehnologije.

Inovatori iz oblasti istraživanja alternativnih izvora energije objašnjavaju da melanin, kojim su gljivice iz Černobilja prebogate, apsorbuje radijaciju i pretvara je u druge oblike energije, uključujući i električnu, što otvara velike mogućnosti u proizvodnji energije. 



loading...