To je bila tema razgovora u „Uranku“ na K1 televiziji. Jovana Joksimović ugostila je Ranku Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Svetlanu Budimčević iz Unije poslodavaca i sa njima razgovarala o eventualnoj četvorodnevnoj radnoj nedelji.
Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata istakli su da se nijedno istraživanje ne odvija bez razloga, kao i to da poslodavci uvek gledaju interes kapitala.
– Imali smo krizu i sve one probleme i zatvaranje i jedan drugačiji odnos zaposlenog prema radu. Mi smo u najgorem perodu korone svi počeli da razmišljamo o svom životu i da li smo zadovoljni na radnom mestu, šta je bitnije – da li odlaziti na radno mesto gde nemate zadovoljstvo, ili se baviti nekim drugim poslom… Ili veću pažnju posvetiti porodici ili nekim drugim svojim hobijima. I činjenica je da je u vreme korone veliki broj radnika dao otkaz i počeo da se bavi nekim drugim zanimanjem. Upravo su to svi oni koji na evropskom i svetskom nivou prate stanje radne snage i jednostavno došli do zaključka „Ovo ima neki limit“. Njihova psihička i fizička sposobnost ima kraj. Vreme je da se nešto menja i da uvedemo neki novi sistem, da im damo neko veće zadovoljenje. Potpuno su bili svesni da kad je radnik zadovoljniji i srećniji, da će biti produktivniji i da će ostvarivati veći profit – rekla je Ranka Savić.
Balans između privatnog i poslovnog života može da se odrazi na kvalitet rada.
– Sa razvojem tehnologije i sa digitalizacijom se očekuje da se rad olakša i da se poslovanje pojednostavi i da bude potrebno mnogo manje vremena da se obave određeni poslovi. Ideja je zaista dobra. Zaključak je da će radnik biti produktivniji ako je zadovoljan na poslu i ako mu je ostalo slobodno veme za porodicu, kulturu i obrazovanje. Ali s druge strane moramo biti svesni da se korona nastavila u ovu sad krizu koja je izazvana rusko-ukrajinskim sukobima i da su teška vremena za poslovanje – rekla je Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca.
Iz Unije poslodavaca kažu da postoji veliki nedostatak radne snage i da se poslodavci trude na sve načine da privuku radnu snagu i zadrže onu dobru.
– Ovo poslednje istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da su radnici zadovoljniji i produktivniji. Međutim, postoji bojazan da je možda veća presija zbog toga što imaju kraći vremenski period da završe određene poslove, pa da se to ne odrazi dugoročno na njhovo zdravstveno stanje – rekla je Svetlana Budmčević iz Unije poslodavaca.
Kako je u Srbiji?
Ranka Savić je gostujući u emisiji “Uranak” na K1 televiziji rekla da se prosečan radnik u Srbiji ne oseća dobro pre svega jer je veliki broj onih koji rade za minimalac, tačnije više od 800.000 njih.
– Radnik ne može da se oseća dobro na poslu jer ima toliko malo sredstava da ne može da prehrani porodicu. Prema tome, to je osnovni problem radnika u Srbiji. Drugo, mi imamo takvu situaciju da se sindikati i radnici bore za ono za šta su se borili radnici u industrijskoj revoluciji. Imamo apsolutno nepoštovanje Zakona o radu od strane poslodavaca, bez ikakvih sankcija. Na primer, u Zakonu o radu stoji da radna nedelja traje pet radnih dana, odnosno 40 radnih sati, a da je šesti dan moguće raditi samo izuzetno. Dakle predviđaju se slučajevi ozbiljne opasnosti za krizu preduzeća, poremećaj na tržištu… A ako radnik radi taj šesti dan, onda se šesti dan računa kao prekovremeni rad i mora da bude plaćen uvećano, dakle uvećano 26 odsto. Ja znam bezbroj njih koji rade sedam dana nedeljno – rekla je Ranka Savić.
– To je slučaj sa trgovinom, to je slučaj sa autotransportom, gde se apsolutno ne poštuje Zakon o radu. Tu je toliki manjak radne snage da sada radnici rade sedam dana. Pri tome, taj poslodavac neće da primi nove radnike. Nije baš da njih i nema, ali ih nema ako vi jednom vozaču autobusa dajete platu 50.000 dinara. Da vidim da li bi ih bilo da im date 100.000 dinara platu. I te kako bi ih onda bilo, jer ne bi odlazili u Poljsku, Mađarsku i te neke zemlje i radili tamo za 1.200 i 1.300 evra.
Podaci istraživanja kažu da je preko 80 odsto zaposlenih u Srbiji nezadovoljno ili radnim mestom, ili platom.
– Poslodavac se teško odriče kvalitetnog radnika i postoje slučajevi gde mi svaki dan u novinama čujemo da je bio određeni problem u nekoj kompaniji. Ali mislim da je to usamljeno i da sve više postaje jasno da su u centru pažnje ipak ljudi, a ne resursi. Poslodavac, svaki odgovoran, prevashodno misli da treba da uloži u radnu snagu i trudi se da zadrži radnike na poslu. E sad, tu su i spoljašnji uslovi koji utiču na nas, međunarodna situacija, kao i to da su i dalje suviše visoke lokalne i republičke takse i ostali nameti. Kada bi postojala relaksacija na tom nivou, sigurno bi bilo poboljšanja uslova rada. I premijerka je izjavila i svi su svesni toga da je zarada u Srbiji mala, ali moraju se iznaći načini da se poveća zarada – rekla je Svetlana Budimčević.
Sindikalna udruženja radnika se bore za povećanje minimalnih zarada u Srbiji i to tako što traže da minimalna cena rada bude neoporezovana.
– Više od 95 odsto poslodavaca ne poštuje Zakon o radu. Prva država ne ispunjava svoje obaveze prema jednoj armiji javnih službenika tako što im se plate ne isplaćuju u skladu sa zakonom. Vi imate minimalnu cenu rada, pa se na osnovu toga odredi minimalna satnica, zna se kako se zarada obračunava: vrednost minimalnog radnog sata puta vrednost koeficijenta, puta minuli rad i sve što uz to ide, i vi dobijete zaradu. Ako je, govorim figurativno, 200 dinara minimalni radni sat, onda država ne može da izračunava zaradu na osnovu minimalnog sata u iznosu od 100 dinara. Samo to da ispravimo, nama bi plate porasle. Privatnik greši u tome što ne plaća prekovremeni rad, što ne prati inflaciju i ne povećava plate – rekla je Ranka Savić.
