Za tržni centar u Bulevaru kralja Aleksandra, koji je izgoreo pre dve godine, rešenje još daleko. Zavod za zaštitu spomenika kulture dao predlog. Na Đermu ostalo samo 6 od 63 prodavaca.

 

Ni posle dve godine od velikog požara u kom je izgoreo TC “Depo”, ovaj objekat nije restauriran, srušen ili priveden nameni. U Bulevaru kralja Aleksandra, kod broja 142 i dalje stoji ograđeno zgarište, a trotoar je zarastao u korov i travu. Gradsko saobraćajno preduzeće kao korisnik prostora, očekuje rešenje od grada Beograda, a Zavod za zaštitu spomenika dao je predlog da se na ovom mestu izgradi muzej gradskog saobraćaja!

Garež, korov, i ograđen trotoar u Bulevaru kralja Aleksandra kao ruglo stoje na istom mestu tačno dve godine. Nekadašnji tržni centar je izgoreo, radnici ostali bez posla, a zgradu u vlasništvu GSP, koja je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, niko do sada nije pokušao da obnovi. U Zavodu kažu da je njihov predlog da ovo postane muzej javnog gradskog saobraćaja ili galerija.

– Sve intervencije, prema preporuci Zavoda, usmerene su ka očuvanju sećanja na nekadašnju funkciju prostora, a to je tramvajski depo – za “Novosti” navode iz ove ustanove.

Molbe nekadašnjih zakupaca tezgi da se objekat obnovi nisu urodile plodom, pa je novo rešenje – pijaca Đeram, kako kažu, propala investicija. U hali na pijaci, namenjenoj korisnicima tezgi iz TC “Depo” sada je ostalo samo šestoro prodavaca, dok su ostali odustali od prodaje.

– Čak 57 prodavaca je raskinulo ugovor zbog loših uslova u ovoj hali – priča Ruža, nekadašnji prodavac u “Depou” i dodaje: “Bilo je hladno, mračno, kao u kavezu. Kirija preskupa, a mi nevidljivi za nekadašnje mušterije. Sve bi bilo bolje kad bi nam se “Depo” sredio, da se tamo vratimo.”

Prethodno ograđivanje objekta trakom na trotoaru, Gradsko saobraćajno preduzeće koštalo je 480.000 dinara mesečno! Prošlog meseca postavljena je prohodna skela, kao zaštita za prolaznike, jer je prethodno zauzimanje trotoara bilo preskupo rešenje.

Izgoreli objekat u nadležnosti grada, pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika

Sve službe saglasne su u jednom – da je sve u rukama grada i da čekaju najbolje moguće rešenje za ovaj objekat. Naš pokušaj da saznamo planove grada, nažalost, nije uspeo. Uprkos molbama, odgovori nisu stigli.

Zgrada u kojoj se od 1996. godine nalazio tržni centar sa više od stotinu tezgi, prvobitno je bila nacistički logor! Potom je tu bila okretnica prvog zaprežnog tramvaja. Od požara 2014. godine zgrada nema nikakvu namenu, a priče da će se tu izgraditi moderan šoping-mol nisu se obistinile, niti ima naznaka da će se to uskoro desiti.