Do sada su na posebnoj SOS liniji primili više od 400 poziva, ali nijedan nije bio za uzbunu.
“Pitanja jesu bila životna. Dolaze nam prijatelji iz Kine, nisu rekli da dolaze iz provincije gde zaraza postoji nego uopšteno iz Kine. Kako treba da se ponašamo? Da li oni treba da nose maske, da li mi treba da nosimo maske i šta da radimo? Da li mogu da idu u kineske tržne centre, da li mogu da jedu kinesku hranu, postavljali su i takva pitanja”, kaže doktorka Hitne pomoći Ivana Stevanović.
Bilo je i onih koji su pitali da li su možda zaraženi jer imaju visoku temperaturu.
“Nije vam klinička slika dovoljna da biste zvali ovaj broj telefona jer u vreme gripa i drugih respiratornih infekcija svi mi možemo da imamo visoku temperaturu tri dana, otežano disanje. Nama su potrebne dve stvari – ili da ste bili u kontaktu sa nekim kome je potvrđen virus ili da dolazite iz Vuhana i da te dve stvari budu zajedno da biste zvali ovaj telefon”, ističe doktorka Stevanović.
Taj telefon u početku je zvonio 50 puta dnevno, da bi se vremenom broj poziva smanjio na 20. Na njih odgovaraju samo dve osobe – načelnik i koordinator smene.
