Čovek je idejni tvorac mnogih stvari koje imamo danas od puteva, električne energije, preko automobila, aviona, kamiona. Sve što se do danas izumelo pomoglo je čoveku da živi lagodnije i bez stega. Ako je želeo da jede naš prapredak morao je da ode u lov, da ide u šumu i nabavlja sočne plodove voća i povrća. Danas lov se ne koristi u svhru ishrane, već rekreacije. Hrana se jednostavno nablja na pijaci ili super marketu.

Na svakom koraku oko nas nalaze se supermakreti ili pijace gde se transportuje roba sa polja do rafova, a kasnije mi tu robu jednostavno skinemo sa rafova i naša je. Dakle, proces snabdevanja je mnogo jednostavniji i lakši.

Centar trgovine i transporta robe su veliki gradovi, ali u tome ne posustaju ni manja mesta, gde dobra organizacija i optimalan transport robe, obezbeđuju da i manja mesta budu snabdevena potrebnim namirnicama.

Cilj na relaciji između dobavljača i kupca je da se postigne što veći profit. Proces razmene dobara nastao je davno, nekada se za robu razmenjivala roba, pronalaskom novca roba je mogla da se dobije u zamenu za određenu svotu novca. Kako se razvijao novac kao sredstvo plaćanja, razvijao se i transport.

Transport robe u davna vremena bio je primitivan, prevozilo se brodom, zaprežnim kolama, nekad je roba transportovana mesecima.

Preduzeća za transport robe

Transportna preduzeća su danas sve popularnija, jer se bez njih ne može zamisliti nijedan oblik trgovinske razmene. Da bismo nešto kupili neophodno je da se to prethodno transportuje do rafova u najbližem super marketu. Za transport robe se koriste razna prevozna sredstva od aviona, kamiona, kombija do putničkih automobila. U zavisnosti od toga koja vrsta robe se prevozi zavisi i to koji će prevoz biti korišćen.

Veliki broj srpskih špeditativnih firmi transportuje robu preko granica naše zemlje, za takve poslove potrebni su iskusni vozači koji su spremni za dugo putovanja i imaju licencu koja to garantuje.

Posao profesionalnog vozača

Biti profesionalni vozač nekog vozila odgovoran je zahtevan posao. Ne samo to što vozač mora da transportuje robu sa tačke A do tačke B, on mora da vodi računa i o tome da bezbedno i sigurno vozi. Ovaj posao je vrlo naporan i iziskuje visoku koncentraciju, međutim kako su putovanja često duga i vozači ne prave propisane pauze, česte su saobraćajne nesreće na putevima.

Da bi roba prešla iz zemlje u zemlju neophodno je ocariniti robu, i spremiti svu potebnu dokumentaciju. Carinjenje robe nekada može da potraje i po nekoliko dana, pa su vozači onda primorani da to vreme spavaju u svojim vozilima.Na prvi pogled ovo zanimanje koje ne iziskuje veliki napor, a zapravo je drugačije. Neophodna su ogromna odricanja i napor.

Možda sve ovo niste imali na umu kada ste kupovali neku robu. Verovatno da niste razmišljali o tome kako je ta roba i na koji način stigla baš tu? I koliki broj ljudi i organizacija stoji iza svega. Ovo stanovište će vam možda u budućnosti pomoći da malo drugačije gledate na čitav proces transporta i dostave robe do krajnjeg kupca, odnosno vas.